|
ONLINE SAFETY – BEZBEDNOST JE LIČNA
 Sajberprostor je kao jedan magalopolis: u gradu budućnosti naći ćete savremene biblioteke, univerzitete, muzeje, sjajna mesta za druženje i zabavu, srešćete ljude različitih interesovanja, nacionalnosti, steći nove prijatelje, upoznati srodnu dušu. Ipak, kao i u svakom gradu, i u ovom Netopolisu postoje ljudi i mesta koja treba izbegavati ili im prilaziti sa oprezom. Kao i svaki drugi izum u istoriji čovečanstva, internet takođe može biti zloupotrebljen na razne načine. Ovaj tekst trebalo bi da vam posluži da se upoznate sa nekim osnovnim pravilima i načinima da se zaštitite dok koristite internet – samo tako ćete moći da bez straha uživate u svim mogućnostima koje on pruža.
 Koliko god da je važno i korisno govoriti o rizicima prilikom određenih načina upotrebe interneta, toliko je važno i činiti to na pravi način. Zbog preteranog zastrašivanja neki ljudi mogu da počnu manje da koriste internet ili da čak sasvim prestanu, a neki minimizuju problem. Ove reakcije su sasvim pogrešne. Da biste slobodno mogli da koristite sve mogućnosti koje vam internet otvara, dovoljno je da se malo informišete, da planirate, i ponajpre – da mislite: budite kritični prema stvarima koje vidite i čitate (to uključuje i ovaj tekst), nemojte delovati ishitreno, pa, budite čak malčice skeptični, neće vam naškoditi.
Najčešće zablude o bezbednosti na internetu
Imam antivirus program pa mogu da budem bez brige
Antivirus programi nisu dovoljni da vas zaštite od mogućih neprijatnosti na internetu iz jednog veoma jednostavnog razloga: virusi nisu jedini izvor problema. Praveći analogiju, moglo bi se reći da je upotreba antivirus programa bez drugih načina zaštite od pomoći taman onoliko koliko bi pomoglo kada biste na svojoj kući zaključali vrata a ostavili širom otvorene prozore.
Od tolikih ljudi na internetu, što bi neko baš mene dirao?
Ovo je greška koja se često pravi, i nije specifična samo za ponašanje na internetu – kada postoji opasnost da se dogodi nešto loše uvek se čini kao da se to neće desiti baš meni, loše stvari se događaju uvek tamo nekom. Tako je u ratnim sukobima na ovim prostorima jedna porodica sačekala da bude životno ugrožena jer su verovali da se možda neće pucati u njihovoj ulici.
Imam bekap (back-up) i ne sekiram se
Bekap podataka neće vas zaštiti niodčega osim od gubitka tih podataka. Ako ga napravite nakon što ste već „zakačili“ neki virus – ništa niste uradili.
Virusi se dobijaju samo putem imejla
Nažalost, osim imejlom, viruse možete dobiti na sijaset drugih načina – na određenim sajtovima, instaliranjem inficiranih programa, preuzimajući fajlove sa diskova, disketa, fleš memorija...
Ako nestane novac sa mog računa, banka će to nadoknaditi
Neće, osim ukoliko ne uspete da dokažete da vi niste odgovorni za trošenje novca, a to je prilično teško. Čak i ako uspete, nerviranje, brigu i izgubljeno vreme niko vam ne može nadoknaditi. Zato je bolje misliti unapred.
Potrebno je puno vremena da obezbedim sebi zaštitu pri upotrebi interneta
Nije. Postoji dosta veoma jednostavnih stvari koje možete da uradite a koje će vas poštedeti glavobolje. U krajnjoj liniji – uvek je lakše i bolje sprečiti nego lečiti.
Moj internet provajder me štiti od neželjenih događaja na internetu
Maksimum zaštite koji vam provajder može pružiti je skeniranje pošte kako bi se sprečilo širenje virusa, i postavljanje fajervola (firewall). Koliko god da je vašem internet provajderu stalo da vas zaštiti, jer na taj način štiti i sebe, ne može vas sprečiti da se ponašate nepromišljeno.
Imejl i kako sa njim
 Imejl je definitivno najčešći način upotrebe interneta – kao brz i jednostavan način da se komunicira sa drugim ljudima bez obzira na to gde žive privlačan je čak i onima koji su veoma nepoverljivi prema internetu. Ipak, verujem da vam je bar nekoliko putazadavao glavobolju: od poruka poznatih kao lančane (chain letters), spam poruka, fantastičnih poslovnih ponuda, do obaveštenja o novim virusima. Šta sa njima? Za početak – nekoliko opštih pravila:
- redovno menjajte svoju lozinku (password)
- nemojte davati svoju lozinku ma kome, i nemojte koristiti istu lozinku za više naloga (imejl, icq, skype...)
- ne otvarajte atačmente (attachment) pre nego su skenirani nekim antivirus programom
- ako poštu skidate preko vebmejla (webmail), obavezno se izlogujte kada završite
- ne odgovarajte na lan;ana pisma (chain letters), uvredljive poruke ili poruke od nepoznatih osoba
- vaši lični podaci su LIČNO vaši – nemojte ih olako davati
- kada dobijete poruke od nepoznatih osoba – izbrišite ih bez otvaranja
- nemojte se upecati na čuveni naslov poruke: Remember me?
Too good to be true – znači da verovatno nije
Proveravate jedan dan poštu i imate šta da vidite – prijatelj vam šalje lančanu poruku u kojoj:
- vas neko ubeđuje da će vam se sve želje ostvariti ukoliko prosledite dobijenu poruku na zilion adresa (u suprotnom vam preti skromnih 10 godina nesreće),
- vas neko obaveštava da se pojavio novi virus i moli da poruku prosledite svima koje znate,
- nepoznati autor apeluje na vašu samilost – prosledite mejl o bolesnom detetu na što više adresa – za svaku adresu dete će dobiti po nekoliko centi neophodnih za lečenje,
- vam se nudi da na jednostavan način dođete do basnoslovnog bogatstva.
Šta se u stvari dešava?
U najboljem slučaju – lančana pisma su samo način da se neko neslano našali i zagušuje protok informacija na internetu. U najgorem: možete navući neki virus ili na drugi način ugroziti svoju bezbednost i bezbednost svojih prijatelja. Kao što i sami znate, lančana pisma vam ne mogu doneti ni sreću ni nesreću (sem ako ih forvardujete pa na taj način svoje prijatelje dovedete u neugodan položaj jer će spameri imati i njihov imejl), nećete se obogatiti i nikada nećete dobiti letovanje iz snova koje vam se nudi. O novim virusima obavestiće vas uglavnom samo neki provajder antivirus programa – ako ste pretplaćeni na njegove usluge. Ako zaista želite da pomognete deci ili različitim ljudima u nevolji, da pomognete u očuvanju prirode i ugroženih životinja – uplatite novac na račun nekog udurženja koje se bori za njihova prava ili postanite volonter. A ako prijatelju ili nekoj drugoj osobi koja vam je u životu važna želite da pokažete da je volite i da vam je stalo do nje – recite joj to lično, svojim rečima, a ne koristeći lančane imejl poruke koje su videle hiljade ljudi.
Naposletku, ako se ipak plašite da poruka koju ste dobili možda zbilja najavljuje Armagedon, ili 10 godina nesreće zvuči suviše opasno pa sebe ne možete da obuzdate i morate da je prosledite – makar izbrišite sve mejlove ljudi koji su pre vas dobili i prosledili poruku, a adrese svojih prijatelja upišite u Bcc – tako ih niko neće videti i neće ih moći zloupotrebiti.
Virusi, spajveri i drugi maliciozni programi
 Virusi su mali kompjuterski programi koji inficiraju računare i lako se prenose sa jedne na drugu mašinu. Najčešće se šire kao atačmenti u imejlu – inficirani računar može bez vašeg znanja razaslati na desetine hiljada imejl poruka koje kao atačment sadrže virus, pri čemu vrlo često koristi vaš imejl adresar da bi pronašao nove žrtve. Drugi načini na koje možete doći „u posed“ virusa je da ga daunloudujete sa nekog internet sajta kada pokušavate da skinete neki naizgled bezazlen sadržaj – muziku, fotografije, jednostavan program. Ponekad je dovoljno samo da posetite takav sajt.
Spajveri su programi koji se od virusa razlikuju po tome što se ne repliciraju i ne šire samostalno već „čekaju“ da greškom budu daunloudovani, što se često događa kada se koriste P2P programi (npr. za razmenu muzike). Mogu bidi veoma opasni – posebno ako spadaju u onu vrstu koja vam kada ste na internetu daunlouduje viruse.
Virusa i njihovih podvrsta ima mnogo, kao i načina na koji mogu delovati na vaš računar. Ipak, ne morate biti ekspert i znati sve o njima da biste se mogli zaštiti. Najbolji način da se od virusa zaštitite je da koristite antivirus program (morate ga redovno apdejtovati pošto u suprotnom veoma brzo postaje beskoristan zbog brzine kojom nastaju novi virusi), fajervol i zdrav razum – ne otvarajte sumnjive atačmente, pazite gde „klikćete“ na internetu i šta i odakle skidate. To bi za početak trebalo da bude sasvim dovoljno da vas poštedi neprijatnosti.
Prevare prilikom kupovine i krađa ličnih podataka
Onlajn kupovina veoma je popularna u svetu a postepeno se razvija i kod nas. Veoma komforno, sedeći pred svojim računarom, možete kupovati razne proizvode i plaćati ih kreditnom karticom. Mnogi sajtovi na kojima to možete raditi su zaista bezbedni. Ipak, ima i onih kojima ne smete verovati.
Pre nego što nešto kupite sa sajta sa koga to ranije niste činili – „izguglujte“ informacije o njemu ili se raspitajte na drugi način. Ipak, ono što će biti najsigurnije da uradite je da koristite elektronske kartice na koje ćete staviti taman onoliko novca koliko želite da potrošite – tako ćete biti sigurni da neko neće „počistiti“ vaš, ili račun vaših roditelja ostavljajući vas bez prebijenog dinara.
Sajberdejting
 Posle nekoliko slučajeva u kojima je čak i u Srbiji otkriven deo lanca za distribuciju dečje pornografije, tj. internet pedofiliju, u različitim medijima počelo se govoriti o potencijalnim rizicima. Kako je neznanje najbolji prijatelj strahu, pa samim tim i nekritičkom prihvatanju informacija, najviše su od čitave priče profitirali mediji, a najmanje oni koji su najvažniji – deca, tinejdžeri, roditelji koji padaju u iskušenje da zabrane upotrebu interneta te iz straha kažnjavaju decu za nešto za šta nisu kriva – u krajnjoj liniji nismo profitirali svi mi zajedno. Hajde da malo rasteramo strah i razlikujemo ga od normalne brige o sebi tako što ćemo reći nešto o internet pedofiliji ili internet predatorima, ali i o nekim drugim, mnogo lepšim stvarima.
Pod pedofilijom se podrazumeva seksualno ponašanje odraslih osoba usmereno na osobe mlađe od 16 ili 18 godina (definicije se razlikuju u pojedinim zemljama). Oblici ovakve zloupotrebe dece i tinejdžera mogu da variraju od egzibicionizma i produkovanja pornografskih sadržaja, dakle bez neposrednog fizičkog kontakta, pa sve do faktičkog fizičkog zlostavljanja koje uključuje i samo seksualno nasilje.
Budući da može da omogući brzo i relativno lako distribuiranje, odnosno pribavljanje i čuvanje pornografskih sadržaja, ali i stupanje u kontakt sa potencijalnom žrtvom, internet može da predstavlja pogodan medij za pedofiliju. Pristup detetu ili tinejdžeru može se ostvariti preko različitih čet servisa i servisa za brzu razmenu poruka. Anonimnost komunikacije, koja je na ovaj način omogućena, dodatno može pogodovati potencijalnim zloupotrebama. Ono što internet omogućuje pedofilima takođe je i stvaranje mreža – virtuelnih zajednica u kojima vladaju često veoma „kolegijalni“ odnosi, i putem kojih se razmenjuju materijali i različite informacije.
Pedofili mogu biti ljudi koji, spolja gledano, nisu ni po čemu upadljivi – štaviše, u velikom broju slučajva oni odaju utisak dobro prilagođenih osoba, integrisanih u svoje okruženje. Žrtvu biraju na osnovu ličnih preferencija u pogledu pola, uzrasta i nekih drugih karakteristika deteta ili tinejdžera. U potrazi, odnosno u lovu na žrtvu, ti ljudi su veoma pažljivi i dobro se pripremaju – odlično poznaju interesovanja dece, njihov žargon, teme koje su deci zanimljive, pa su u stanju da se sa velikim uspehom izdaju za nekog drugog – recimo osobu koja je žrtvinog uzrasta, pola... Kontakt uspostavljaju razgovorom, i pokazuju veliko interesovanje za sve ono što žrtva radi, voli, za njene probleme. Adolescentski period je veoma važan, ali i osetljiv period u razvoju. To je period u kome smo svi manje ili više kao jednu od najvažnijih potreba imali potrebu da se uklopimo u neku nama važnu grupu, da budemo prihvaćeni i voljeni, a normalne razvojne teme i problemi mogu nas učiniti veoma ranjivim. Upravo je to ono što pedofiloi nastoje da iskoriste.
Način na koji dete ili tinejdžer može biti zlostavljano putem interneta varira od slanja verbalnih poruka opscenog sadržaja – na četu, IM-u, ili imejlom, zatim slanja fotografija sa eksplicitnim seksualnim sadržajima, odnosno pornografskih sadržaja, pa sve do upotrebe interneta da bi se žrtva namamila i da bi se obezbedio kontakt koji može voditi i neposrednom seksualnom zlostavljanu. Naravno, na ove navedene načine ne moraju se ponašati samo pedofili – takvi mogu biti i internet predatori među samim tinejdžerima.
U jednom od istraživanja koje je tim CEPIT-a sproveo, ispostavilo se da je 59% naših korisnika interneta mađih od 18 godina bar nekad i uživo upoznalo osobu koju su poznavali samo preko interneta, a oko 87% njih kaže da je imalo želju da to učini. Dakle, ukoliko ste nekad uradili nešto slično – niste usamljeni, i to ne mora nužno biti ništa strašno. Ako ste očekivali da ovde pročitate – sajberdejting ne i ni po koju cenu – prevarili ste se. Internet danas koristi oko 1 300 000 000 (dobro ste izbrojali nule, milijardu i trista miliona) ljudi na svetu. Kako je sajberptostor zapravo samo još jedna dimenzija u kojoj se ljudi kreću, potpuno je normalno da njegovi stanovnici veoma podsećaju na sve one ljude koje imate prilike da sretnete ili da o njima čujete. Većina njih su sasvim normalni i internet koriste iz istih razloga kao i vi – da pronađu informacije koje su im potrebne, da komuniciraju sa drugim ljudima, da se zabave i opuste. Koristeći servise za brzu razmenu poruka kakvi su ICQ, MSN, Skype, Yahoo Messenger, Trillian, možete se ne samo družiti sa osobama koje već poznajete već imate šansu da steknete nove prijatelje sa raznih strana sveta. Naravno da nije isključeno ni da ćete koristeći internet upoznati neku za vas sasvim posebnu osobu koja vam se može toliko dopasti da poželite da je upoznate i uživo.
Da biste sebe zaštitili, za početak je dovoljno da se pridržavate nekoliko osnovnih pravila:
- Potrudite se da zaštitite svoj identitet – to ne znači samo da nećete reći svoje ime i prezime, adresu, telefon – nekad se identitet lako može otkriti na osnovu samo nekolikih informacija – ako je moj nadimak milly i kažem da radim na Filozofskom fakultetu i bavim se psihologijom inteligencije – naći ćete me bez po muke
- Mada se može desiti da za veoma kratko vreme počnete svog novog internet poznanika da smatrate veoma bliskim, nema razloga da žurite sa upoznavanjem uživo – dajte sebi vremena
- Već navođena kritičnost odličan je saveznik – budite spremni na to da možda nije sve od onoga što vam novostečeni poznanik o sebi kaže potpuna istina
- Fotografija ima raznih, mogu biti novije ili starije, i raznim ljudima mogu pripadati – nemojte se na njih oslanjati kao na neosporan izvor informacija
- Kad rešite da vaš odnos podignete na viši nivo – počnite telefonskim razgovorom, ali nemojte ostaviti svoj kućni broj – koristite govornicu
- Kada se u nekom trenutku odlučite da se uživo sretnete sa svojim internet poznanikom, učinite to u toku dana, na javnom mestu na kome ima puno drugih ljudi – nekad nije loše ni da za početak organizujete susret tako da sa vama pođe i vaš najbolji prijatelj
- Budite pristojni prema osobi koju upoznajete – samo zbog toga što neko nije dečko ili devojka iz vaših snova ne treba da budete grozni prema njima
Ukoliko vam se ipak dogodi da vas neko uznemirava, potrebno je da mu jasno stavite do znanja da želite da sa time prestane. Ukoliko ste na četu, izlogujte se. Nemojte nikada ulaziti u diskusiju bilo koje vrste sa osobom koja vas uznemirava – nemojte pristajati da igrate njenu igru i ne odgovarajte joj. Ako kristite neki IM servis – promenite identitet. Ukratko, ako bi sve ovo trebalo sažeti, onda bi moja preporuka bila sledeća: naučite da kažete „ne“ i nemojte nikada uraditi nešto zbog čega se osećate nelagodno. |
