Šta je kerijera?

KARIJERA = PUT ILI NAPREDAK KROZ ŽIVOT POSEBNO VEZANO ZA UČENJE I ZAPOSLENJE / NIZ ZANIMANJA I POSLOVA KOJE OSOBA IMA TOKOM SVOG RADNOG VEKA

NEKADA

Tradicionalno viđenje karijere predstavlja se i kao “model merdevina”. Odnosi se na postepeno hijerarhijsko napredovanje u profesiji ili unutar firme gde je neko zaposlen. To znači da neko završi školu/fakultet, zaposli se u firmi kao službenik najnižeg ranga i onda polako godinama napreduje u rangu i plati sve do trenutka dok ne pođe u penziju iz iste firme u kojoj je i započeo/la karijeru.

Međutim takvih je poslova sve manje!

Ovakvo viđenje i ovakva karijera odgovarala je tadašnjem društvu i njegovom uređenju. Međutim, danas živimo u drugačijem društvu!

Ovakva definicija je pomalo elitistička. Samo određeni ljudi su imali karijere (karijera u vojsci, lekarska karijera, službenička karijera), a većina je imala samo posao (vaspitač, vozač, radnik, naučnik), mnogi nisu imali ni posao.

U to vreme, kada završiš školu za jedan zanat ili struku pretpotstavljalo se da ćeš se time baviti celog života. I najčešće je tako i bilo.

 

SADA

Kao što već rekoh, danas živimo u drugačijem društvu! Takvih poslova za ceo život je sve manje!

Savremeno shvatanje karijere je da ona predstavlja putovanje kroz život. Putovanje od tačke A do tačke B. Početna tačka je tvoj ulazak u «sistem», sa predškolskim ili prvim osnovne, a krajnja tačka je penzija, a za neke ljude čak ni to (jer mnogi i posle penzije rade različite korisne stvari i tako privređuju).

Taj put je DUGAČAK, ZANIMLJIV, ČESTO NEPREDVIDLJIV, PUN USPONA I PADOVA, ZAOKRETA....i nikako se ne može predstaviti merdevinama.

Kažu da u savremenom društvu čovek za života promeni u proseku 6 poslova. Mnogi promene i više. A osim poslova često ljudi promene i profesije. (OBJAŠNJENJE???? posao/profesija)

Došlo je do velike promene u «dogovoru» između pojedinca i poslodavca i njihovog viđenja obaveza koje imaju jedni prema drugima. Nekada taj dogovor je bio onaj dugoročni, zasnovan na sigurnosti i međusobnoj lojalnosti. Ti se posvetiš firmi, provedeš ceo radni vek u njoj, naučiš taj posao i obaveze ti se uglavnom ne menjaju, već uvek radiš to nešto isto, a za uzvrat imaš sigurnost, znaš da uvek imaš posao i platu.  Sada već, taj «dogovor» je pre kratkoročan, zasnovan na razmeni koja traje nekoliko godina ili čak meseci i podrazumeva mnogo manje «beneficija». Čak i kada se neko zaposli na duži period, tu sigurnost koju je dobio/la (znajući da neće izgubiti posao) trampio/la je za to da poslodavac može mnogo više da upravlja njegovim/njenim poslom, da mu stalno menja obaveze  pa čak i radno  vreme i radno mesto.

Dakle, nesigurnost poslova se veoma povećala. Osoba često menja radno mesto, nekada je primorana da se bavi nekim zanimanjem o kojem ranije nije ni sanjala. Zato se na to treba na vreme pripremiti i prilagoditi.

 

Sve je bitnija sposobnost đaka da osmisle svoj obrazovni put, ustanove svoje obrazovne ciljeve i izaberu odgovarajuće obrazovne programe (škole, fakultete, kurseve, poslediplomske..). Poslodavci sve više cene radno i obrazovno iskustvo koje se stiče nezavisno od formalnog obrazovanja, a to je ono koje se stiče u toku slobodnog vremena. Tri oblasti – rad, obrazovanje i slobodno vreme – teže da se sastanu u istoj tački.

Od osobe (tj. tebe) to zahteva da preduzmeš veću odgovornost za razvoj sopstvene karijere. A ta odgovornost podrazumeva stalnu improvizaciju, stalni napredak i tako do kraja života.

Sigurnost ne leži u tome da nađeš posao (i gotova stvar), već u tome da si zapošljiv/a tj. da uvek možeš da nađeš novi posao. A to znači da si opremljen/a ZNANJEM, VEŠTINAMA, INFORMACIJAMA….