Verovatno ste već čuli za neke politike za mlade ili omladinske politike. Oba znače isto, a u ovu temu krenućemo od reči koje ovi termini sadrže - mladi i politike.
Ujedinjene nacije definišu period mladosti kao uzrasnu kategoriju od 15 do 24 godine, a Savet Evrope u svoje omladinske programe uključuje mlade od 16 do 35 godina. U Srbiji, pak, Nacionalna strategija za mlade prepoznaje mlade osobe uzrasta od 15 do 30 godina.
Drugi važan termin su politike. U engleskom jeziku postoje dva slična, ali suštinski različita termina - politics i policy. Dok se termin politics više odnosi na dnevnopolitička dešavanja i aktivnosti političkih stranaka, termin policy gotovo je neprevodiva reč (Vejvoda, 2002).
Jedan od načina da se uspostavi razlika između ova dva pojma jeste naglašavanje praktičnog aspekta koji u engleskom jeziku termin policypodrazumeva. U izdanju knjige Writing Effective Public Policy Papers na srpskom jeziku za termin policy upotrebljena je sintagma praktična politika, koja podrazumeva „upotrebu vlasti ili političke moći u vođenju javne politike, tj. aktivnosti usmerenih ka rešavanju konkretnih problema ili unapređenju stanja u zajednici“ (Jang, Kvin, 2002).
Kada govorimo o omladinskoj politici, pored ove praktične dimenzije veoma je važno imati u vidu i dimenziju osnaživanja i pune participacije mladih u ovom procesu. Omladinska politika ne bi trebalo da bude samo sredstvo za rešavanje problema već i važan prostor u kome mladi mogu da deluju kao aktivni građani. Istovremeno, omladinska politika bi trebalo da predstavlja izraz nadstranačkog, društvenog, strateškog razmišljanja o potrebama i pravima mladih.
Prema dokumentu komiteta ministara, Saveta Evrope, Politike za mlade moraju da:
- Budu zasnovane na univerzalnim vrednostima pluralističke demokratije i ljudskih prava
- Streme ciljevima kao što su pravda, poštovanje identiteta, pristup sopstvenoj kulturi, jednake šanse za sve - Imaju međusektorsku, lokalnu, regionalnu i nacionalnu dimenziju - Integrišu obrazovnu dimenziju uzimajući u obzir težnje i nadanja mladih, kao i da ih podstiču da budu nezavisni i da neguju osećaj za odgovornost i posvećenost volonterskom radu - Doprinose aktivnoj participaciji mladih u odlukama koje se njih tiču, kao i da podstiču mlade da se aktivno uključe u društveni život - Doprinose dostupnosti tržišta rada mladima kroz odgovarajuće projekte i trening programe koji mogu da prošire njihova znanja i veštine - Doprinose dostupnosti informacija mladima (pogotovo mladima iz ugroženih grupa) koje se njih tiču, a posebno novim komunikacionim tehnologijama - Promovišu mobilnost mladih uklanjanjem administrativnih i finansijskih prepreka i podsticanjem razvijanja kvalitetnih projekata - Promovišu neformalnu edukaciju mladih, kao i razvoj odgovarajućih oblika priznavanja iskustava i veština koje su stečene pre svega u okviru organizacija civilnog društva i drugih oblika volonterskog angažovanja na lokalnom, nacionalnom i evropskom nivou - Promovišu saradnju i povezanost različitih politika na svim nivoima
Za razvoj omladinske politike veoma je važno razumevanje dominantnogpojma o mladima u pogledu njihovih potreba, interesa i prava zato što to u značajnoj meri može da odredi pristup i definisanje konkretnih mera omladinske politike, kao što je prikazano u tabeli:
Dominantan koncept o mladima
Dominantan pristup politici za mlade
Mladi su građani kao i svi ostali
Nije potrebna posebna politika za mlade
Mladi mogu da preispituju stvari i započinju nepotrebne promene
Jasna i stroga politika za mlade, koja bi kontrolisala njihovu energiju i zadržala ih na pravom putu
Mladi se karakterišu kao društveni problem koji treba rešiti
Problemski orijentisan pristup politici za mlade
Društvo može biti opasno za mlade
Vlada mora da štiti mlade
Mladi su budućnost društva
Politika za mlade treba da pripremi mlade za život odraslih
Mladi moraju da nauče kako da žive u društvu
Politika za mlade fokusirana je na obrazovanje
Mladi predstavljaju resurs društva
Politika za mlade mora da obezbedi razvoj mladih i njihovo potpuno učešće u sadašnjosti
Možda je upravo rad na osvešćivanju ovog dominantnog koncepta početna tačka u razvoju omladinske politike, koja bi trebalo da promoviše vrednosti demokratije, različitosti, ljudskih prava i omogući mladima da budu aktivni građani u društvu u kom žive.
Integrisani sistem podrške za mlade zasnovan na partnerstvu svih relevantnih organizacija/institucija koje zajednički rade na donošenju i primeni koherentnog seta strateških mera.
Ovaj set mera zasnovan je na istraživanjima potreba/prioriteta mladih u lokalnoj zajednici, a dogovoren je u dijalogu predstavnika opštinskih organa i omladinskih organizacija/grupa/koalicija kao predstavnika mladih.
Idealno, ovaj set strateških mera formulisala je opštinska uprava kao zvanično usvojeni plan akcije za mlade (LPAM). Pored akcionog plana, integrisani sistem podrške za mlade podrazumeva i imenovanje osobe ili tela u opštinskim organima koji bi bili zaduženi za omladinska pitanja i koordinaciju implementacije strategije, kao i razvijen mehanizam (i telo) učešća mladih u donošenju odluka od njihovog interesa i pune participacije mladih u donošenju i realizaciji omladinskih aktivnosti na lokalnom nivou.
Situacija u Srbiji
Nacionalni nivo
U Srbiji se od 90-ih godina raznim inicijativama podsticao razvoj omladinske politike sa primarnim fokusom na uspostavljanje relevantnih institucija i usvajanje strateškog dokumenta.
Ministarstvo omladine i sporta formirano je 2007. godine, a već u junu 2008. godine usvojena je Nacionalna strategija za mlade Republike Srbije. Strategija je napisana kroz široki konsultativni proces, a njen sadržaj se bazira na definisanim principima i opštim strateškim ciljevima Strategije.
Tokom 2008. godine razvijen je i Akcioni plan za sprovođenje Strategije koji je Vlada usvojila. Ministarstvo je već tokom završne faze definisanja Strategije započelo njeno sprovođenje kroz Konkurse za implementaciju Strategije za mlade i podsticaj osnivanju i delovanju lokalnih Kancelarija za mlade.
AP Vojvodina
Akcioni plan politike za mlade u AP Vojvodini (APPMV) razvijen je u periodu novembar 2002 – mart 2004. godine. Dokument je usvojen u novembru 2005. godine a njegovo sprovođenje prevashodno se odvijalo kroz Konkurse za realizaciju APPMV.
Lokalni nivo U Srbiji je do sada osnovano 83 kancelarije za mlade, dok je u 10-ak opština lokalna samouprava usvojila strateška dokumenta koja se bave pitanjima od interesa za mlade.
Važno je imati na umu da, kao što je već naznačeno u vezi lokalne politike za mlade, omladinsku politiku ne određuje samo strateški dokument već ona predstavlja širi okvir delovanja u interesu mladih. Samim tim, različita tela koja se bave pitanjima mladih (Ministarstvo omladine i sporta, Sekretarijat za sport i omladinu i sl.) nisu jedini akteri u ovom procesu. Odgovornost u definisanju i sprovođenju omladinskih politika imaju najpre sami mladi. Uostalom, ko drugi ako ne oni na koje se to odnosi?! Takođe, jednako je važna i uloga koju imaju škole, institucije kulture, policija, sportski klubovi, Nacionalna služba za zapošljavanje, nevladine organizacije, itd.
Zadatak 1: Polazeći od grafičkog prikaza elemenata sistema lokalne politike za mlade, raspitajte se koji elementi postoje u vašoj opštini.
Zadatak2: Pronađite i pročitajte 11 principa lokalne politike za mlade u knjizi „Da li svi putevi vode ka omladinskoj politici?“. Odaberite 3 principa za čije poštovanje i sprovođenje smatrate da vi lično možete doprineti. Za svaki od ova 3 principa napišite kratki pasus šta i kako vi možete učiniti.
Projekat „IKT za podsticanje omladinskog aktivizma“ realizuje se uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije u Srbiji
Građansko društvo i njegove
Omladinska politika u Srbiji
Šta je omladinski aktivizam?
Kako osnovati NVO u Srbiji?
Šta je omladinska politika?
Kada govorimo o omladinskoj politici, pored ove praktične dimenzije veoma je važno imati u vidu i dimenziju osnaživanja i pune participacije mladih u ovom procesu. Omladinska politika ne bi trebalo da bude samo sredstvo za rešavanje problema već i važan prostor u kome mladi mogu da deluju kao aktivni građani. Istovremeno, omladinska politika bi trebalo da predstavlja izraz nadstranačkog, društvenog, strateškog razmišljanja o potrebama i pravima mladih.
- Doprinose 
.jpg)
