Biti aktivan znači znati šta hoćeš i želiš, i uraditi to. To znači uticati na odluke o ličnom razvoju, razvoju tvoga grada, tvoje zajednice, osim škole i kafića imati i druge aktivnosti koje će ti omogućiti da putuješ, upoznaješ nove ljude, stičeš nova znanja (npr. o održivom razvoju, ljudskim pravima, ravnopravnosti polova, evropskim integracijama i dr.) i veštine (projektnog menadžmenta, komuniciranja, lobiranja, debatovanja, marketinga...).
Biti aktivan, znači biti privlačan i za poslodavce, za one koji daju stipendiju, za univerzitete, za organizatore posebnih događaja i projekata, i uopšte za druge osobe, sigurno da je jako bitno u životu. Dakle, ako si mlad, odnosno mlada (u Srbiji, imaš od 15-30 godina) i imaš navedene osobine aktivne osobe ti si na neki način već omladinski aktivista/ aktivistkinja.
Aktivizam mladihznači društveni angažman i politički aktivizam mladih, aktivno učešće mladih u rešavanju za njih relevantnih pitanja i donošenju odluka u lokalnim zajednicama kao i na državnom nivou. U Republici Srbiji živi oko million mladih. Oni predstavljaju izuzetno značajnu kategoriju stanovništva i buduće nosioce promena. Zato je neophodno posvetiti adekvatnu pažnju njihovim potrebama, stavovima i željama, kao i podršci i razvoju omladisnkog aktivizma.
„Aktivizam je planirano ponašanje da bi se postigli socijalni ili politički ciljevi kroz aktivnosti kakve su podizanje svesti, stvaranje koalicija, vođenje političkih kampanja, proizvodnja propagandnog materijala, stvaranje publiciteta, kao i preduzimanje drugih akcija kako bi se uticalo na socijalne promene. Socijalni rad u zajednici posebno stimuliše razvoj onih oblika aktivizma koji stimulišu promene i utiču na poboljšanje uslova života, posebno marginalnih grupa i ugroženih pojedinaca. Uslov za to je samoorganizovanje pojedinaca i grupa. U zavisnosti od konteksta vremena i društvene sredine, reč aktivizam dobija različite prizvuke. Aktivista/aktivistkinja je pojedinac/ pojedinka koji se bavi aktivizmom, a čije akcije imaju za cilj socijalnu promenu. Aktivisti posvećeni društvenim promenama su obično u jednoj oblasti više angažovani nego u drugoj, pa tako postoji: mirovni aktivizam, ekološki aktivizam, feministički aktivizam itd.“ (Delovi članka su preuzeti sa Vikipedije, iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“)
Aktivizam mladih podrazumeva samoorganizovanje kroz formalne grupe NVO - omladinske organizacije. Takođe, tu su i organizacije/ udruženja građana za mlade, one kojima ne upravljaju mladi, ali su posvećene radu sa mladima. Kroz ove oblike organizacija mladi sprovode različite akcije i učestvuju u raznim projektima.
U Srbiji postoji veliki broj omladinskih nevladinih organizacija, i raznih organizacija za mlade, na nacionalnom nivou ali i onih koje deluju u pojedinim lokalnim sredinama. One razvijaju brojne programe: mogućnosti za dodatno neformalno obrazovanje, volonterske prakse, omladinske razmene i putovanja, kreativne programe za ispunjenje slobodnog vremena, i razne druge.
Saradnici ovih dveju vrsta organizacija koji rade na sprovođenju aktivnosti zovu se omladinski radnici (youth workers). Mogućnost za omladinski aktivizam jeste i osnivanje, ili priključenje već postojećoj, neformalnoj grupi mladih (školskoj sekciji, đačkom parlamentu, lokalnoj akciji,pozorišnoj trupi, bendu i slično).
Mladi najuspešnije i najlakše zastupaju svoje interese kroz omladinski aktivizam: umrežavanje i sprovođenje projekata u cilju unapređenja kvaliteta života mladih, ali i ostvarivanja prava i jednakih mogućnosti učešća u različitim oblastima društva.
Omladinski aktivizam nije jedna aktivnost, nego više različitih aktivnosti i projekata. On podrazumeva male lokalne akcije u lokalnim sredinama, ali i mladih i za mlade na regionalnom, nacionalnom ili međunarodnom nivou, kako bi efektivnije i efikasnije delovali na poboljšanje stanja mladih i unapređenje građanskog društva.
Omladinski aktivizam podrazumeva:
zajednički poduhvat mladih
prilike za sticanje novih stavova, znanja i veština
skup različitih interesovanja, talenata, mogućnosti i potreba (timski rad)
ličnih doprinos mladih u ostvarivanju zajedničkih ciljeva i interesa
zasnovanost na potrebama mladih
izazovnu i mladalačku aktivnost
nudi mogućnosti za nova iskustva i izazive
koristan je mladima i/ ili zajednicama
Oblasti kojima se najčešće bavi omladinski aktivizam:
Politika za mlade / omladinska politika – predstavlja skup načela, vrednosti, stavova, ciljeva i akcija u svrhu poboljšanja kvalitete života mladih. Nosioci politike za mlade mogu biti vlasti, javne institucije, nevladine organizacije, organizacije mladih... Kreiranje omladinske politike se često vidi kao izraz sistemske brige za mlade. Na nivou lokalne zajednice i na nacionalnom nivou ono nosi brojne prednosti kao što su: ciljano rešavanje potreba i problema mladih, priprema mladih da budu odgovorni građani, jer zadovoljni i dobro obrazovani građani donose napredak društvu u kome žive, i druge.
Aktivno učešće mladih u donošenju odluka od značaja za njihovu budućnost može veoma da utiče na poboljšanje njihovog položaja u društvu. Iskustva mnogih zemalja su pokazala da bez aktivizma i učešća u društvenom životu mladi postaju „nevidljivi“, marginalizovani deo društva, a njihove potrebe bivaju zanemarene. Takva društva mladi napuštaju.
Realizacija projekata za dobrobit zajednice
Humanitarni rad i dobro delo
Različiti volonterski programi
Međunarodne razmene mladih
Aktiviranje u organizacijama civilnog društva
Organizacije mladih – svi oblici samoorganizovanja mladih; uključuju podmladke političkih stranaka, udruženja mladih, udruženja za mlade, klubove za mlade, inicijative mladih, đački parlamenti, studentske organizacije, neformalne inicijative mladih, zadruge mladih..; načelna razlika od udruženja za mlade jeste to što udruženja mladih vode mladi koji su demokratski izabrani od članstva udruženja.
Udruženja i organizacije za mlade – udruženja građana/ki registrovana prema Zakonu i koja su fokusirana u svom radu na potrebe mladih;
Podmladak političke stranke – subjekt koji unutar političke stranke, okuplja mlade članove te stranke; radi u skladu sa Statutom te političke stranke;
Studentska udruženja – udruženja mladih koja se bave pitanjaima visokog obrazovanja
Neformalna grupa mladih – inicijative od strane dve ili više mladih osoba koje su usmerene prema određenom cilju kojim se poboljšava kvaliteta građana (nemaju status pravnog lica)
Učenički parlament – demokratski izabrana struktura od strane učenika srednje/osnovne škole koja savetuje obrazovne institucije (nemaju status pravnog lica)
Uključivanje i delovanje u mreže mladih i međunarodne omladinske pokrete.
Građansko društvo i njegove
Omladinska politika u Srbiji
Šta je omladinski aktivizam?
Kako osnovati NVO u Srbiji?
Šta je omladinski aktivizam? 
