"Nauka je samo jedna od mnogih ideologija koje pokreću društvo, i treba da bude tretirana kao takva" – Pol Fajerabend (1924-1994)
Pol Fajerabend je austrijski filozof nauke, koji je pokušao da demistifikuje povlašćeni položaj nauke u društvu i predloži ljudima da je posmatraju kao jedan od mogućih pogleda na svet i oslobode se slepog verovanja u nju. Nauka i njena metodologija se kroz školovanje i socijalizaciju uspostavljaju kao jedini objektivan i pravi put traganja za istinom. Međutim, Fajerabend podseća da je istina tek jedna od vrednosti kojom se možemo voditi u životu. Mi možemo izabrati i druge, kao što su sloboda, duhovna nezavisnost, lepota... Njegova kritika svodi se na to da nauka sputava slobodu mišljenja. Upravo kritička moć, kreativnost i inovacija u razmišljanju mogu nas spasiti od hegemonije nauke, koja se ne razlikuje mnogo od hegemonije koju su nekada imale crkva i religija. "U društvu u celini sud naučnika prima se sa istim onim pijetetom sa kakvim je priman sud biskupa ili kardinala pre ne baš tako davnog vremena." Kritika je prisutna u demokratskom društvu, ali ona ne pogađa nauku, već političke i društvene institucije.
"Svaka ideologija koja razbija vlast u kojoj jedan obuhvatan sistem mišljenja drži umove ljudi, doprinosi oslobađanju čoveka. Bilo koja ideologija koja podstakne čoveka da dovede u pitanje nasleđena verovanja jeste pomoć prosvećivanju. Istina koja vlada bez kontrole i protivteže tiranin je koji mora biti svrgnut, a svaka neistina koja nam pomaže da svrgnemo tog tiranina treba da je dobrodošla. Iz toga sledi da su nauka sedamnaestog veka i nauka osamnaestog veka zaista bile instrument oslobađanja i prosvećivanja. Ali ne sledi i da je nauka obavezna da ostane takav instrument."
Fajerabend smatra da je nužno probuditi kritičku moć i način razmišljanja kod učenika, to jest navići ih da sve, pa i naučne “činjenice” stalno preispituju. Ovaj autor se divi mašti i kreativnosti dece. On upravo u njima vidi moć da postavljaju prava pitanja, koja odrasli često ne vide, jer nauku uzimaju zdravo za gotovo. Deca su, pre nego što se njihov način razmišljanja oblikuje formalnim obrazovanjem, sposobna da razvijaju svoju kreativnost slobodno i čisto, nesvesno preispitujući temelje društvene svesti i nauke. Fajeraband upravo i kritikuje sam temelj nauke, njenu metodologiju, to jest vladavinu metoda, koji po njemu nije pravilno konstruisan i ima previše praznina. "Metodologija je danas postala toliko pretrpana praznom rafiniranošću da je krajnje teško uočiti i proste pogreške u njenoj osnovi. To je kao kada se bori protiv hidre - odseče se jedna ružna glava, a osam formalizacija zauzme njeno mesto."
Poredeći nauku, ideologiju i religiju, Fajeraband iznosi mnoge kritike, a najvažnije konsekvence su da nauka treba da bude odvojena od države, i da je ključ u promeni sistema obrazovanja. "Ono što nam je ovde potrebno jeste obrazovanje koje čini ljude kritičnim, kontra-sugestivnim, a da ih ujedno ne onesposobi da se posvete razvijanju ma kojeg pojedinačnog pogleda." Promenom obrazovnog sistema zaštitiće se kritički i kontradiktorni duh dece, a pripovedanje osnovnog mita kojim se razumeva svet biće preispitivano.
"Želim da odbranim društvo i njegove pripadnike od svih ideologija, uključujući i nauku. Sve ideologije moraju se posmatrati u perspektivi. One ne smeju biti uzete suviše ozbiljno. Treba ih shvatiti kao bajke koje imaju da kažu mnogo interesantnih stvari, ali koje u sebi takođe sadrže i gnusne laži, ili kao etičke propise koji mogu biti korisna praktična pravila, ali su kobni kada se slede doslovno."
Citati u tekstu potiču iz Fajerabandovog eseja „Kako zaštititi društvo od nauke“, koji možete pročitati na sajtu
Kontrapunkta.
Više o Fajerabendu pogledajte na Vikipediji -
Pol Fajerabend.
.jpg)
