Osnovali ste NVO i želite da realizujete svoje ideje, a za to vam je potreban novac. Pretočite ideju u predlog projekta, a onda... Ovaj tekst vam skraćuje put kroz lavirint fandrejzinga, a može da posluži i za džeparac rejzing.
Za nabavljanje sredstava NVO najčešće konkurišu kod različitih fondacija, ministarstava, ambasada... A da bi konkurisale, potrebno je da ideje o tome kako da reše neki problem pretoče u jasan i struktuiran predlog projekta. Ovim papirom vi zapravo predlažete dobro osmišljene, korisne, konkretne aktivnosti kojima biste doprineli rešenju nekog problema.
Evo primera:
Želite da mladi u vašem gradu prepoznaju načine ugrožavanja životne sredine u vašoj zajedinici i da naglasite važnost njene zaštite. Predlažete projekat koji sadrži: fotografsko takmičenje na temu ekologije i izložbu najboljih fotografija oko koje bi bio organizovan niz okruglih stolova, radionica i rasprava u vezi sa zaštitom životne sredine.
Kada dođete do ideje, najbitnije je da predlog projekta formulišete tako da čitaocu bude jasno šta je cilj projekta, koji problem želite da rešite njime, ili da doprinesete njegovom smanjenju. Takođe, neophodno je da navedete ko je ciljna grupa (korisnici) projekta, koje aktivnosti projekat predviđa, ko će ih obavljati i u kom vremenskom periodu. Naravno, morate predvideti i koliko će svaka od tih aktivnosti koštati (budžet).
Pošto je osnovni predlog projekta napisan, zadatak organizacije jeste da se pozabavi fandrejzingom (fund raising, prikupljanje sredstava za finansiranje projekata). Svoj predlog projekta dakle šaljete na put – čekaju vas konkursi.
Nevladine organizacije najčešće sa svojim predlozima projekata konkurišu kod inostranih i domaćih fondacija, oglašavaju se na konkurse donatorskih organizacija ali i raznih ministarstava, skupština pokrajine, grada ili opštine. Ambasade stranih zemalja mogu takođe raspisivati konkurse za finansiranje projekata nevladinih organizacija. Svaki donator će oglašavajući konkurs specifikovati ciljeve čijem ostvarenju želi da doprinese kroz davanje finansijske podrške. Organizacije treba da se oglašavaju na konkurse samo ako se ciljevi njihovog projekta zaista poklapaju sa zahtevima donatora.
Kada je u pitanju količina sredstava koju možete da dobijete, ona se razlikuje od donatora do donatora. Nekada vam mogu biti pokrivene sve potrebe, nekada možete dobiti samo deo potrebnog novca.
Grubo skicirano, sume ili grantovi koje donatorske organizacije dodeljuju mogu biti mali, srednji ili veliki. Na primer, grantovi koji se dodeljuju neformalnim grupama mladih za implementaciju akcija najčešće se kreću od 500 do 1000 €. Veće i afirmisanije organizacije mogu za svoje projekte, u zavisnosti od vremenskog trajanja i broja aktivnosti, dobiti od 1000 pa i do 100 000 €. Sav novac se tokom realizacije projekata mora trošiti tačno onako kako je napisano u budžetu projekta. Donator ima prava da tokom ili po završetku projekta zatraži od organizacije izveštaj o odrađenim aktivnostima, a najčešće i finansijski izveštaj. U tom slučaju tim koji sprovodi projekat mora izvestiti donatora o tačnom iznosu novca koji je potrošen, i za šta je potrošen. Vrlo često, gotovo uvek, donator će tražiti i originalne fiskalne račune koji verodostojno svedoče o tome na šta su sredstva potrošena.
Pri oglašavanju poziva za slanje predloga projekata donatori često zahtevaju da on bude napisan na posebnom formularu koji su oni dizajnirali. U tom slučaju podnosioci projekta su dužni da svoju ideju pretoče u formular i tek onda konkurišu. Pogledajte neke aktuelne konkurse
ovde i
ovde.
U Srbiji NVO prilično često organizuju i kurseve za pisanje projekata, kao na primer
trening za mlade koji planiraju organizovanje projekata u okviru programa Mladi u Akciji Evropske Komisije.
Konkursi inostranih i domacih fondacija objavljuju se sa posebnim uslovima prijavljivanja, označenim ciljevima i rokovima.
Najnoviji spisak donatora raspolozenih za finansiranje projekata na teritoriji Republike Srbije mozete naći
ovde. Spisak je priredio tim potpredsednika vlade za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva.
Više saveta o pisanju predloga projekata i inostranom fandrejzingu možete naći na
ovoj adresi.
Srećno!
A u sledećem izdanju Osvrta moćićete da saznate šta je to omladinska politika i zašto se donosi Nacionalna strategija za mlade, o kojoj se sve češće govori.
