Piše:
Olivera Vukas
Nekada se smatralo da je sramota da neko nema završenu srednju školu. Vremenom je postalo nezamislivo nemati diplomu srednje škole. A danas se od mladih očekuje da upišu fakultet i na taj način usavrše svoje znanje i pripreme se za poslovni život.
Ipak, pored volje mnogih mladih da upišu fakultet, statistika govori da manjina njih zaista to i učini, a samim tim još manji broj zaista i diplomira. Koliko god se povećava broj stipendija i donatora, odnosno prihodi za školovanje, utoliko brže se pogoršavaju sami uslovi školovanja. Na nekim smerovima je "lako" upasti na budžet, dok postoje takvi fakulteti gde mora da se da maksimum od sebe, pokaže izuzetno znanje i talenat, da biste dobili dragoceno mesto na fakultetu. Ipak, postoji veliki broj stipendija, ali većina njih je dostupna samo dobrim đacima.
Same školarine su skupe, a nažalost, to je tek početak. Ništa nije besplatno. Ako se nekom posreći da dobije mesto na budžetu i u domu, rešio je samo deo svojih problema. Svaki izalazak na ispit se plaća. Traženje literature za učenje isuviše često liči na potragu za zakopanim blagom, a cene su često nerealne. Potom kreće vijanje kolega, kopiranje i prepisivanje tona beležaka i knjiga, a tek onda sledi bubanje i izlazak na ispit.
Zna se da studentski život nikada nije bio lak, ali studenti sa pravom već duže vreme očekuju olakšice i nove mogućnosti, naročito za brucoše, ali se promene jako sporo odvijaju. Generalno se ide ka nekim promenama u studetsku korist, političari se zalažu za mlade i trude se da im olakšaju školovanje. Ne samo političari, nego i mnogi drugi uticajni ljudi i organizacije.
U Sremskoj Mitrovici postoji jedan državni fakultet, do nedavno viša škola. Sa privatnim fakultetima je drugačija situacija, a ispostavlja se da koštaju isto koliko i državni, a imate više privilegija. Ipak taj jedan fakultet koji imamo je prepun, pa budućim studentima preostaje da idu dalje iz Mitrovice. U Sremu postoji oko 3000 maturanata, od tog broja je i više od 1000 iz Sremske Mitrovice.
Većina srednjoškolaca mašta o studentskom životu. Po prvi put se odvajaš od roditelja, od kuće, živiš sa najboljim ortakom i partijate svako veče. Uz sve to iskombinujete predavanja, ispite, neki honorarni poslić da pokažete roditeljima da ste zaista postali zrela, samostalna osoba. Sve to izgleda moguće kada se o tome 4 godine mašta u klupama srednje škole, međutim realnost je nešto surovija.
Ipak, retki su oni koji će odustati od fakulteta. U razgovoru sa mitrovačkim maturantima, saznali smo da ima i takvih, ali oni se nalaze u specifičnim, kako kažu, bezizlaznim situacijama.
Prirodno je da na odluku jednog maturanta uticaj imaju njegovi staratelji, eventualno profesori i prijatelji, jednostavno ljudi koji ga okružuju. Oni su ti koji ga motivišu ili ne motivišu da uči, guraju ga ka uspehu, da od četvrte, završne godine uzme maksimum i dobro uradi prijemni. To mu može omogućiti lakše upisivanje fakulteta, a samim tim lakši život u budućnosti.
Živimo u takvom vremenu gde je fizički rad potcenjen napram umnog. Mnogi mladi su svesni toga, pa zato žele da usavrše svoje znanje. Kao što kaže Ljiljana, maturantkinja srednje elektrotehničke škole u Sremskoj Mitrovici:
“Želim da upišem fakultet. Ne želim da stanem samo na srednjoj školi, jer je to malo. od toga nema budućnosti. Hoću da postanem nešto više u životu, a ne da ostanem običan tehničar, koji verovatno neće ni naći posao. ”
Srednjoškolci su svesni potrebe da se teži vrhu i postigne svoj maksimum. Oni žele da budu zadovoljni sami sobom, da se trude i probaju. Jer nije fakultet samo učenje i umno usavršavanje. To je način života. A to je ono što se teško bira. "Fakultet upisujem jer želim da se dodatno obrazujem, a i od uvek sam želela da živim u Novom Sadu, konačno se bliži i taj trenutak. Nestrpljiva sam da vidim kako ću se snaći sama u novom gradu, sa novim ljudima, Mislim da mora da bude dobro", rekla nam je Sandra Gerasimovski, maturantkinja srednje elektrotehničke škole Nikola Tesla u Sremskoj Mitrovici.
Mitrovački maturanti razmišljaju o svojoj budućnosti, neki će se odlučiti za fakultet i krenuti u tu borbu, sa nadom da će imati sreće:”Fakultet je teško upisati, ali sve se može kad se hoće. Najbitnije je učenje. Može se i bez fakulteta, pomoću štapa i kanapa. Sreća je ta koja te prati u budućnost” rekao nam je Aleksandar Dedić, 20 godina maturant srednje elektrotehničke škole Nikola Tesla u SM
Neki ipak planiraju drugačiju budućnost:”Na fakultet neću ići, jer nemam tu potrebu. Radiću u porodičnoj firmi, a kasnije ću preuzeti posao od tate. Kasnije možda odem na neki fakultet, ali iu ovom trenutku neću. Moji roditelji se slažu sa mnom”, kaže Milan Radičić, 18 godina maturant Ekonomske škole u SM.
Sve se više u dobu individualizma govori o ne propuštanju prilika,o tome da je loše odustati. Koliko su srednjoškolci toga svesni,da li znaju da treba probati, stvoriti sebi mogućnost za studiranje? Biti student znači prihvatiti odgovornost na sebe, upoznati mnogo istomišljenika i neistomišljenika, i sklopiti prijateljstva za ceo život. Jednostavno, promeniti mesto i okolinu, steći nova iskustva, a iskustva su ono što nas
čini živima, što nas izgrađuje kao ljude.
Olivera Vukas je novinarka
Mingl srednjoškolske redakcije
