Društvene mreže na Internetu: slučaj Srbija

Kako Internet biva sve popularniji, druženje, dopisivanje, upoznavanje dobijaju jednu novu dimenziju. Verovatno su mnogi od vas provodili prve sate na Internetu chatujući na popularnom IRC servisu Krstarica.com . Vremenom nastajali su nove “sobe za razgovor” kao npr. #Nis, #Kragujevac, #sex, #klinci, #linux, itd. Nekako uporedo sa mogućnošću komunikacije u realnom vremenu, javljaju se i forumi, lokacije na webu gde mozete razgovarati, pitati za pomoć, sticati prijatelje, saznati puno korisnih informacija. Vremenom onlajn zajednice bivaju sve masovnije, broj registrovanih članova se uvećava i time nas drugi život (second life) postaje prisutniji.

I nastaše društvene mreže

Pre nekoliko godina, tačnije 2002. i 2004. godine, nastale su trenutno najpoznatije i najpopularnije društvene mreže - sajtovi MySpace i Facebook. Redovni korisnici globalne mreže, iznenađujuće brzo su prihvatili način funkcionisanja ovih sajtova, i društvenih mreža uopšte. Najbolja potvrda je činjenica da je Facebook stigao do milionskog broja članova za manje od godinu dana, a danas skoro 80 miliona ljudi ima profil na ovom sajtu!

Čovek kao jedinka ne može sam opstati na planeti. Upravo ta konstantna misao u našoj podsvesti tera nas da tragamo za prijateljima. Svako od nas želi da bude socijalno prihvaćen, želi da ga neko sasluša i da sa nekim deli srećne i tužne trenutke. Druženje, sticanje novih poznanstava u 21. veku, zahvaljujući Internetu, nikada nije bilo jednostavnije i brže. Čak iako ste sramežljiva i povučena osoba, to znate samo vi ali ne i neko sa druge strane ekrana i to je jedna od glavnih prednosti društvenih mreža.

Kako sve to funkcioniše – prednosti i mane

Svaki registrovani član dobija svoju stranicu, popularnije nazvano profil. Mogućnosti za podešavanja i ulepšavanja profila se svakim danom povećavaju, kao npr. uključivanje servisa sa drugih sajtova, chat sa onima prijateljima koji su online itd. Verovatno jedan od ključnih razloga zbog kojeg se masovno koriste MySpace i Facebook jeste jednostavnost korišćenja. Sledeći dobru navigaciju sajta lako možete promeniti izgled pozadine, dodati nove slike, omiljenu muziku itd. Vi možete da odlučite ko će biti na vašoj listi prijatelja. Imate mogućnosti pozivanja drugih članova preko njihovh profila kao i prihvatanje i odbijanje nečijeg poziva da mu budete prijatelj. Veliko interesovanje i motivaciju pobuđuju komentari. Svaki registrovani korisnik može vam komentarisati profil ili sliku koju ste postavili u vasoj galeriji.

Vlasnik jedne od najposećenijih domaćih društvenih mreža, sajta Karike, Dejan Bizinger, upravo izdvaja mogućnost objavljivanja fotografija kao jednu od najprivlačnijih za korisnike. Vi možete postaviti svoje slike, napraviti album, a drugi posetioci zatim daju ocene slikama i komentarisu ih. Tu vidite “šta drugi misle o vama”, a u ljudskoj je prirodi da nas to veoma interesuje.

Korisnici društvenih mreža kao jednu od glavnih prednosti navode upravo mogućnost da stalno budu u kontaktu sa prijateljima, a naročito onima koje dugo nisu videli - još od osnovne ili srednje škole, sa onima čije telefone ne znaju, ali žele da znaju šta im se u životu dešava. Jedan pogled na nečiji profil govori vam puno o njegovom životu – gde trenutno radi, šta studira, sa kime se druži, koja su mu interesovanja, gde je putovao, koju muziku sluša, koje knjige i filmovi mu se dopadaju… Mnogo sitnih i krupnih stvari koje o nekome možda niste znali ili ste ih zaboravili.

Problem može da nastane kada se pretera sa provedenim vremenom na ovim sajtovima. Vrlo lako se adoloscenti „navuku“ na društvene mreže, pa postanu zavisni od pregledavanja svojih i tuđih profila i komentara. Profesor Tim Pajčil, stručnjak za prokrastinaciju sa univerziteta Karlton u Otavi, upozorava da ona dostiže sasvim drugačiji nivo upotrebom Facebook-a i MySpace-a, koji su idealni mesta za gubljenje vremena. Naime, radi se o svima poznatom problemu odlaganja obaveza za kasnije, što može izazvati stres, osećanje krivice, gubitak lične produktivnosti i negodovanje drugih zbog neispunjavanja odgovornosti i obaveza. Usled preterane zavisnosti od „second life-a“ dolazi do sve dužih pauza tokom učenja, kao i do učestalog gubitka koncentracije.

Još jedno zanimljivo istraživanje sa Nortwestern Univerziteta pokazuje da se korisnici interneta odlučuju za različite društvene mreže, u zavisnosti od svoje rase, etničkog porekla i obrazovanja roditelja. Pokazalo se da većina studenata bele rase komunicira preko Facebooka, dok azijski i azijsko američki studenti uglavnom koriste drustvene mreže Xanga i Frendster. Studenti hispano porekla uglavnom koriste MySpace. Ista studija pokazuje da roditelji korisnika Facebook-a uglavnom imaju diplome koledža dok roditelji korisnika MySpace-a imaju niži stepen obrazovanja.

Razvoj društvenih mreža u Srbiji

Kada govorimo o društvenim mrežama u Srbiji, one postaju sve popularnije, neke od najrazvijenijih su Furka (www.furka.com) i Karike (www.karike.com) Teško je definisati kada su se pojavile prve ovakve mreže kod nas, pošto se neki sajtovi koji postoje duži niz godina sada deklarišu kao društvene mreže. Nebojša Radović, student i bloger, zadužen za nastanak jedne od najvećih društvenih mreža u Srbiji, www.furka.com, kaže da su pionirske poduhvate na ovom polju izvršili Ellecta, sa projektom www.bleya.com (danas vise ne postoji), i Infostud sa sajtom zujanje.com. “Ovi sajtovi i pored koncepta sličnog tada popularnom MySpace-u nisu uspeli previše da zažive i ozbiljniji rast društvenih mreža počinje sa dolaskom Furke i Karika koji se danas nalaze među 20 najposećenijih sajtova u Srbiji”, kaže Radović. On dodaje da se kod nas pod društvenim mrežama češće podrazumevaju “dating” portali, kojima je primarna funkcija upoznavanje, a ne održavanje kontakta sa prijateljima.

Sa druge strane postoje forumi, koji najviše služe za savetovanje, informisanje, traženje odgovora na različita pitanja, od toga gde da nešto kupite, kako da sami popravite nešto ili rešite emtivne probleme. O tome je ipak lakše govoriti na maternjem jeziku, pa se smatra da je za razvoj domaćih foruma i onlajn zajednica presudno upravo postojanje kvalitetnog sadržaja na srpskom jeziku. To je ono što kao ključ uspeha izdvaja Ivan Minić, vlasnik jedne od najvećih internet zajednica u Srbiji, foruma www.burek.rs. “Ključ posećenosti je sadržaj. Činjenica da gotovo svako može naći ono što ga zanima ako se samo malo potrudi. Ljudi uglavnom kada nađu ono što im treba pogledaju i šta jos forum nudi, i određeni broj njih odluči da ostane duže, da se aktivno uključi u rad zajednice i doprinese njenom daljem razvoju”, kaže Minić.

Društvene mreže u Srbiji prilagođavaju se ograničenjima koje imaju sami korisnici – u pitanju je pre svega spora internet veza, jer veliki broj korisnika koristi dial up. Ipak, ovi sajtovi se trude da približe mladima internet, pokažu im različite mogućnosti koje on nudi i daju im razloga da ga koriste. Nebojša Radović smatra da konceptualno, domaći sajtovi ne zaostaju mnogo za stranima i da se trude da mladima korišćenje Interneta, onakvog kakav je u Srbiji učine zabavnim i uz to omoguće da upoznaju ljude sličnih interesovanja, izraze svoju kreativnost ili imaju svoju galeriju online. “Ovo su koncepti koje Furka zastupa. Naša mreža je za nekih 9 meseci postojanja uspela da okupi preko 50.000 članova, a sajt svakodnevno posećuje oko 20.000 jedinstvenih korisnika. Sam rast sajta, a kasnije i Karika, učinio je da društvene mreže postanu potpuni hit na nasem tržištu, i iznedrio nekoliko desetina sličnih sajtova, koji uglavnom funkcionišu sa mnogo manjim uspehom. Kakva je budućnost društvenih mreža u Srbiji, videćemo, bitno je da su postavljene zdrave osnove”, kaže Radović.

Sudeći po trendovima u svetu, možemo pretpostaviti da će ovakvi servisi postajati sve popularniji sa povećanjem broja korisnika interneta u Srbiji. Ne treba bežati od inovacija na Internetu, i lepo je isprobati različite novine, ipak, i one nam mogu oduzeti mnogo vremena, pa ni u ovako lakom i interesantnom načinu komuniciranja ne treba preterivati.

Autor: Srđan Radić, novinar Mingl srednjoškolske redakcije