Frontmen domaćeg hardcore reggae benda Eyesburn, Nemanja Kojić Kojot,
otkriva za Mingl da najviše uživa u stanju potpune prepuštenosti
muzici, kao i da se i životu isto tako prepušta. Odrekao se materijalne
sigurnosti jer želi da živi dinamično i nepredvidljivo.
Novinarka naše srednjoškolske redakcije, Isidora Grbović, razgovarala je sa Kojotom o tome na šta je on danas ponosan, šta bi promenio i kako je sve počelo.
"Ja sam Nemanja Kojić, zvani Kojot. Dolazim sa najboljim namerama i želim da kroz svoju muziku razveselim ljude i u isto vreme da im probudim svest. Sve ono što govorim dolazi iz mojih ličnih iskustava i spoznaje ovog sveta. Bilo je to lepo čuti ili ne? Mir i ljubav svima!"
Mene je kupio ovim uvodom. I svojim držanjem, zapravo opuštenošću i prizemnošću, tog 27. 07. '08. u "Dvorištu" na Žabljaku, kada smo, pre početka snimanja materijala za spot, kratko razgovarali.
Svojim izgledom odaje da najviše voli i sluša reggae, kako i sam kaže, "jer je reggae toliko širok i neograničen", ali dodaje i da voli da čuje sve što je dobro. Kaže da mu je inspiracija oduvek bila stvarnost i vera u bolje, kao i "natprorodna sila koja balansira sve u ovom svetu, a zovemo je Bog".
Opšte mišljenje je da, da bi se neko nečim uspešno bavio, kao Nemanja muzikom, mora to i da voli. Rekao mi je: "Najviše volim da osetim trenutak kada sam potpuno prepušten muzici i kada sam u stanju da ni o čemu ne razmišljam, već sam potpuno pod dejstvom energije i muzike."
"Mislim da je moja želja za bavljenjem muzikom bila urođena, to je tako oduvek, čak pre nego što sam rođen u ovom obliku. Kao dete nekoliko godina sam pokušavao da pronađem ono sto mi je trebalo. Bio sam, kao klinac, strašno nesrećan dok nisam otkrio muziku, a onda sam na televiziji video spotove E.G.-a i Dire Straitsa, i molio sam roditelje da mi kupe te kasete. Tada sam do kasno sedeo sa slušalicama u ušima, jer smo svi živeli u jednoj sobi, slušao te prve kasete, i zamišljao sebe kako izvodim te pesme."
Mnoge današnje klince koji bi voleli da jednog dana budu kao Kojot, sigurno zanima da li se nečega odricao da bi stigao do ovde. "Malo sam se odricao zarad materijalnih stvari, uvek sam imao veću želju za duhovnim zadovoljstvom, a možda sam napravio neke, za nekoga pogrešne, za mene ispravne, poslovne i uopšte životne poteze. Odrekao sam se materijalne sigurnosti jer želim da mi život bude dinamičan, da budem kao "vetar na putu".
Da li bi možda, kada bi mu neko ponudio, prihvatio da se vrati unazad, da neke stvari uradi drugačije, da neke ne uradi uopšte, i koje stvari bi to bile? "Ima mnogo stvari, jer sam bio mnogo mali, kao ti sada, kad sam ušao u sve ovo, i pravio sam razne gluposti, ali osećam da učim, i da ću uvek učiti. Ne bih se vratio unazad, jer što više uživam u muzici, to mi je život sve lepši. Šta bih od konkretnih stvari promenio? Pa ne bih više nikada svojom muzikom potpomagao neku političku kampanju, što sam ranije radio sa svojim bendom."
Ljudi moraju biti ponosni na sebe i nešto što su uradili, jer, verujem, tako najbolje crpe energiju za dalje. Na šta je to Kojot ponosan? "Pa ponosan sam na to što je nekim ljudima moja muzika, ne sa namerom sa moje strane, stvarno pomogla da promene svoje živote na bolje, i da prevaziđu to što im se dešava."
Dok publika uživa u njegovoj muzici i na velikim festivalima, ali i u malim klubovima, gde on uživa više? Šta mu više prija? "To je relativno. Nekad ne zavisi od toga da li je mesto veliko ili malo, da li ljudi znaju izvođača koji nastupa, jesu li tu slučajno ili su fanovi, jednostavno, nekad je atmosfera dobra, nekad hladnija, ali ja se uvek trudim da dam sve od sebe, i da prevaziđem stvari koje me ometaju dok sviram. Setiću se 2 nastupa koja su stvarno bila veoma lepa. To je kada sam svirao sa svojom grupom Eyesburn u Parizu, na legendarnom prostoru koji se zove Olimpijakos, i sve je bilo super, i ljudi i uslovi. Tu je i moj samostalni nastup u Varšavi."
Kojot svira dugo, ali, da li se nesto promenilo za to vreme? "Pa mislim da sam kad sam krenuo lutao. Odrastao sam stvarajući "neku" muziku. Mislim da moja muzika nikad nije bila negativna, reči i muzika nikada nisu slale negativne emocije, ali da sam iz godine u godinu ipak svesniji šta isporučujem ljudima, i više živim u skladu sa time što volim."
Nisam htela da mu za kraj postavim klasično, izlizano novinarsko pitanje: "Šta bi poručio mladim ljudima koji će čitati ovaj tekst?", jer on svoje poruke šalje kroz svoje stihove, ali sam ga pitala da li postoji nešto što još uvek nije rekao kroz stihove, a želi? "Stihovi koje ja isporučujem ljudima su univerzalni i potrebni u svakom trenutku, i mi reggae muzičari znamo da je neke stvari potrebno ponavljati da se ne zaborave, između ostalog:
"Ne čini nikome ono što ne bi voleo da neko čini tebi"
"Živi od ljubavi prema sebi bliskim ljudima".
Intervju vodila
Isidora Grbović, novinarka
Mingl srednjoškolske redakcije
