Na današnji dan, 13. septembra, pre 75 godina, rođen je Duško Trifunović, pesnik ljubavi, života i detinjstva - čovek koji je slutio zaborav i o njemu pevao u svojim pesmama... Mnogi od nas nesvesno zapevaju neki stih Bijelog dugmeta („Pristao sam biću sve što hoće“, „Ima neka tajna veza“), Indeksa ili Željka Joksimovića („Ima nešto u tom što me nećeš“), a da i ne znaju da je upravo te stihove, koji su proslavili najveće muzičke zvezde, napisao Duško Trifunović. Pesnik koji je pevao o životu, ljubavi, besmrtnosti ali i zaboravu.
Trifunović je rođen 1933. godine u selu Sijekavac kod Bosanskog broda. Živeo je u Sarajevu do početka rata u Bosni i Hercegovini i 1992. godine seli se u Novi Sad. Bio je voditelj dečje emisije "Šta djeca znaju o zavičaju". Objavio je veiliki broj knjiga poezije koje za temu imaju priče iz svakodnevnog života običnih ljudi.
Kao da je slutio zaborav u jednoj od svojih najpoznatijih pesama "Pristao sam biću sve što hoće". Posebno su dirljivi stihovi "...zablude sam, evo, prestao da brojim, nemam kome da se vratim kući. Dokle pevam dotle i postojim, prijatelji bivši, prijatelji budući pamtite me po pesmama mojim..." Slutnja zaborava ističe se i u stihovima "...po meni se ništa neće zvati..."
Duško Trifunović je umro 2006. godine u 73. godini života. U jednoj od svojih pesama rekao je: "Ako ti jave: umro sam, ne veruj, to ne umem. Na ovu zemlju sam svratio da ti namignem malo. Da za mnom ostane nešto kao lepršav trag... Noću, kad gledaš u nebo, i ti namigni meni. Neka to bude tajna..."
Najmanje što možemo sa učinimo za njega je da ponekad pogledamo u nebo i namignemo mu sa osmehom na licu. Bilo bi lepo i kada bi neka ulica, škola ili ustanova dobila ime po ovom velikom pesniku.
Trifunović je za sobom ostavio stihove koji se nikada neće zaboraviti, stihove koji će zauvek živeti u srcima svih onih koji vole život, ljubav i poeziju, stihovi zbog kojih će ostati besmrtan.
Milena Živkov, Mingl srednjoškolska redakcija
