Jedna potpuno neobična „štreberka“

6 Mar 2009

Zamislite da na svom akademskom putešestviju od osnovne škole do fakulteta istražite matematiku, fiziku humanu biohemiju, različite vidove umetnosti, krenete na put po svetu u potrazi za znanjem i usput „pokupite“ divne prijatelje i genijalne predavače. Mislite da je neizvodljivo? Marija Janković, đak generacije Gimnazije u Kruševcu tvrdi drugačije.

Kako je sve počelo?

Recimo da je za sve „kriv“ moj brat Strahinja. Odveli su ga na takmičenje iz matematike, njemu se svidelo, ja sam morala da ga sustignem i od tada mi matematika i fizika postaju prisni prijatelji. Naravno, kasnije sam sama odlučivala šta želim, ali zavolela sam ove dve nauke i one su danas moja glavna preokupacija. Na kraju, uprkos pobuni mojih roditelja, naišla je biohemija koju sam otkrila u IS Petnica.

Koliko ti škola omogućava da stekneš željena znanja?

Zavisi od predmeta do predmeta. Najbitniji faktor su profesori. Ima onih koji sami pokreću svoje đake, i onih koji rade svoj posao i ništa van toga. Mada, moram reći da mi niko nije uskratio pomoć kad god sam je zatražila.

Šta zameraš našem školskom sistemu?

Najviše me iritira taktika učenika: uče radi ocene. Postoje stvari koje me ne zanimaju previše i te predmete naučim nevoljno, ali je tužno što nemamo sistem koji pokreće učenike i koji ih zainteresuje tako da požele da nauče nešto više, zbog sebe, ne zbog ocene, profesora, mame, tate. Sve se svodi na odrađivanje testova, učenje i vežbanje za pismeni i naravno spremanje za prijemni.

Na koje probleme nailaziš u radu?

Kad se jako dugo bavite nečim može doći do zasićenja, što vas može odvesti u nekom drugom pravcu u životu. Verujem da jedan od razloga polaska na seminar biohemije je bio taj što mi je bio potreban odmor od matematike. Ali ono što volite uvek će vam biti zabavno da radite. Stoga mislim kako mi je taj odmor bio potreban kako bih sad mogla da upišem matiš. Neki drugi problemi su nemogućnost pristupa naučnim radovima, pojedinim knjigama, ili ako možete doći do njih snosićete velike troškove. Mnoge stvari se moraju žrtvovati da bi se postiglo nešto više, ali se uz dobru organizaciju može naći vreme i za porodicu, društvo, dečka...


Šta podrazumeva tvoje neformalno obrazovanje?

Polaznik sam seminara biohemije u Petnici već 4 godine, IS Petnica me je poslala na Letnji naučni međunarodni kamp na Vajsman institutu u Izraelu 2008. godine, gde sam provela mesec dana sa još 70 učenika iz 15 zemalja , učestvovala sam u programu „Upoznaj Evropu u Danskoj“, bila aktivna na radionicama za aktiviranje parlamenata u Kruševcu.

Po čemu ćeš pamtiti letnji naučni kamp u Izraelu?

Prve tri nedelje smo radili projekte u laboratorijama, zavisno od toga ko je šta izabrao pre dolaska sa svojim mentorima i partnerima u laboratoriji. To je bilo radnim danima (nedelja-četvrtak) a vikendima smo išli na izlete, prvo Jerusalim, posle sever Izraela i na kraju sam jug na obali Crvenog mora.



Poslednje nedelje smo bili u pustinji u kojoj je Mrtvo more. Kada nam se završi radno vreme u laboratorijama, imali smo predavanja profesora sa Vajsmana. Kamp ću pamtiti kao prelepih mesec dana u kojima sam otkrila novi svet, nove običaje, naravi, ljude, stvorila prijatelje koje ću opet videti iako živimo daleko, iskusila rad u savremenoj nauci. Ipak mislim da ću ga najvise pamtiti po pustinji En Gedi koja nas je spojila, izmučila i učinila sposobnim da letimo. Mislim da sam preživevši 5 dana i upoznavši tu pustinju spoznala i samu sebe.

Kako je izgledao boravak u Danskoj?

Priča koja je stajala iza te akcije je bilo upoznavanje države koja je jedna od osnivača EU. Nas 49–oro učenika tadašnjeg trećeg razreda srednjih škola smo se obreli u Kopenhagenu i 7 dana obilazili važne kulturno – istorijske spomenike, kao i političke institucije i predstavništva medija, kako bi pronikli u uređenje države. Moja očekivanja su bila prevelika, te sam se razočarala. Ne bih rekla da mnogo bolje žive od nas. Imaju više beneficija, ali su izgubili duh.



Zašto je Petnica značajna za tvoj rad?

Petnica je početak mog istraživačkog rada. U 7. razredu osnovne sam prvi put otišla tamo i shvatila da ću još mnogo godina provesti u tim klupama, pod pečurkom i zavlačeći se po pećinama i šumama. Petnica podstiče i inspiriše učenike željne saznanja, odgovara na pitanja koja ih muče, pruža im priliku da izoštre razmišljanje i kritički se odnose prema dešavanjima i informacijama koje primaju. Pored toga, Petnica je porodilište mnogih ljubavi, prijateljstava, neprospavanih noći i druženja do zore. Usmerila me je da sama gradim svoj svet i pomogla da emotivno i naučno odrastem.

Marijine Nagrade: VI razred: I mesto na saveznom iz matematike, I mesto na republičkom iz fizike; VIII razred: II nagrada na republičkom iz matematike;  I, II, i III razredu srednje: III nagrada na republičkom takmičenju iz fizike; položila FCE sa ocenom A; II mesto na naučnom festivalu u Galatiju (Rumunija) sa istraživačkim radom iz biohemije.

Ko su tvoji uzori?

Prvo, moj brat Strahinja. Postavila sam cilj da budem uporna kao on i nadam se odlasku na olimpijadu iz fizike. U mlađim danima upoređivala sam sebe sa Marijom Kiri.

Na osnovu kojih kriterijuma si izabrana za đaka generacije i da li imaš neke benificije zbog toga?

Izabrana sam na osnovu uspeha sa takmičenja iz fizike i matematike. Doprinele su i nagrada sa naučnog festivala u Rumuniji i moji istraživački radovi iz Petnice. Naravno, tu su i primerno vladanje i odličan uspeh. Priznata sam od strane profesora i na neki način su mi naklonjeniji, pa mogu da se koristim time u ograničenim količinama. Priznanje đaka generacije mi je donelo Svetosavsku nagradu koju dodeljuje opština Kruševac, kao i nagradu škole.

Reci nam nešto o svojim ciljevima

Nedavno sam rešila da bih volela da budem začetnik bioinformatike u Srbiji. Nadam se da me izbor fakulteta neće odvući od toga. Želim da obiđem što više zemalja. Naravno, želim da osnujem porodicu, zadržim i stvorim neke nove prave prijatelje jer je bez njih svaki uspeh nebitan.

Čime se baviš u slobodno vreme?

Trudim se da najviše slobodnog vremena provedem sa društvom, igram strategije. Tu su i treninzi hip – hopa. Kad sam sama slobodno vreme provodim uz internet, knjigu, pogotovu Harija Potera ili one koje je napisao Meša Selimović, muziku, najčešće ex yu rock. Posle Izraela i preživljene pustinje, više pešačim, tumaram po prirodi i trenutno planiram izlet do Priboja kako bih planinarila sa jednim dobrim drugom. Hobi mi je i pravljenje figurica od voska. Nekada sam skupljala korišćene HALO kartice. Imam kolekciju od preko 500 kartica, od kojih 200 srpskih, a ostatak iz ostalih zemalja Evrope.




Ko ti je podrška?

Na prvom mestu porodica, mama Ljiljana, tata Prvoslav i brat Strahinja. Uvek i u svemu. Bili su tu i podržavali me i kad im se baš nije sviđalo šta radim. Moram pomenuti nastavnika matematike iz osnovne škole Dragutina Živkovića, koji mi je usadio ljubav prema matišu i profesorku Draganu Milićević, koja me okreće ka fizici. Tu su i moji prijatelji koji bi voleli da me više viđaju, ali me podržavaju u svemu.

Na kraju ova skoro sasvim obična devojka dodaje: „Verujem da čovek koji ne sačuva detinji duh u sebi ne može uživati u otkrićima i lepotama koje nam pruža svaki novi dan!“

Intervju vodila Marija Jakovljević, novinarka Mingl srednjoškolske redakcije