Velika mi je čast i zadovoljstvo što sam, od 1200 mladih koji su se prijavili na konkurs, baš ja ušla u konačan broj od 60 učenika koji su dobili priliku da posete Dansku.
Kada sam se prijavila na konkurs
“Upoznaj Evropu u Danskoj” u septembru 2008. godine nisam imala ni najmanju predstavu kako izgleda ceo taj program. Logično, s obzirom na to da sam prijavu poslala poslednji dan, nekih 15 minuta pre isteka roka za prijavljivanje. Znala sam samo da je u pitanju studijsko putovanje gde će mladi imati priliku da saznaju nešto novo i da to kasnije primene u svojoj zemlji, a usput sam nešto čula i od vršnjaka koji su bili. Čak i kada su mi javili da ću u martu boraviti u Danskoj, nisam bila u potpunosti svesna koliko je to važno i šta sve time dobijam.
A evo šta to zapravo znači…
Ovaj program organizuju Ambasada Kraljevine Danske u Beogradu, Evropski pokret u Srbiji i ISAC fond (centar za međunarodne i bezbednosne poslove). Cilj programa je da se učenicima III razreda srednje škole omogući da
putuju u Dansku i da ono što saznaju tamo prezentuju i primene ovde, u Srbiji. Nije bilo tako lako dobiti ovo putovanje. Trebalo je biti odličan učenik, društveno-aktivna mlada osoba i dobro govoriti engleski jezik. Upravo zbog toga smatram sebe privilegovanom.
U Danskoj sam boravila od 22. do 29. marta 2009. godine, sa još 29 srednjoškolaca iz cele Srbije. Bila je to dobra prilika da upoznam i mlade ljude iz različitih sredina u našoj zemlji. Vođe puta su bili gospođica Svetlana Stefanović, iz Evropskog pokreta u Srbiji, i gospodin Natan Albahari, iz ISAC fonda.
Imala sam jedinstvenu priliku da posetim
danski parlament koji se prostire na 45000 kvadratnih metara. Tu sam saznala da u vreme izbora svako ko ima pravo glasa može da glasa i van svog grada, što u Srbiji nije slučaj. Jedna od zanimljivosti vezana za danski Ustav jeste to da ljudska prava nisu deo Ustava, jer je on donet pre Deklaracije o ljudskim pravima. Saznala sam i to da je u Danskoj upravo usvojen zakon po kome homoseksualni bračni parovi mogu da usvoje decu.
Plovidba kanalom kroz Kopenhagen odaje potpuno drugačiji utisak o gradu. Zgrade su gotovo sve iste visine i sličnih fasada, žutih, crvenih i braon. Iako je Kopenhagen prilično veliki grad, u saobraćaju nema velikih gužvi, jer je glavno prevozno sredstvo bicikl. Ima ih na hiljade na ulicama Kopenhagena.
U ribarskom selu
Dragor, nedaleko od Kopenhagena, saznala sam dosta o istoriji tog sela i o načinu na koji su ljudi živeli u prošlosti. Takođe, imala sam priliku da u centru Danicom prisustvujem veoma zanimljivom predavanju o medijima. Predavanje je održao danski novinar
Per Osterlund. Još jedno predavanje o demokratiji je održano u nevladinoj organizaciji
Mellemfolkeligt Samuirle koja postoji više od 60 godina i bavi se razvojem ljudskog društva. Tu sam naučila mnogo o lepoti različitosti, interkulturalnosti i oblicima demokratije.
Posetila sam srednju školu (gimnaziju) Roskilde Katedralskole. Ono što me je veoma iznenadilo jeste njihov
obrazovni sistem. On ima mnogo prednosti u poređenju sa našim obrazovnim sistemom. Velika prednost se sastoji u tome što su srednjoškolci bezbrižni i rasterećeni i svoje slobodno vreme koriste za opuštanje. Zapravo,
bili su jako iznenađeni kada smo im rekli da mi moramo da učimo i kod kuće. U školi se uči samo ono što je potrebno za određeni obrazovni profil i ne zamaraju se mnogo nepotrebnim stvarima.Ono što je kod nas na malo višem nivou nego kod njih, što se učenika tiče, jeste opšta kultura.
Ono što sam primetila kod svih Danaca jeste da većina govori engleski jezik. Kada se na ulici nekom obratite na engleskom ljudi vam ljubazno odgovore. Kultura u svakodnevnom životu je na veoma visokom nivou. Tačno se zna kako se ulazi u autobus, kako se ponaša u prevozu i kojom stranom se ide na pokretnim stepenicama. I uvek je u pitanju desna strana.
U muzeju vikinga u gradu
Roskilde nalazi se čitava istorija jednog naroda. Bilo je impresivno videti prave brodove vikinga koji su izvađeni sa samog dna fjorda gde su ležali više stotina godina.
Večera sa danskom porodicom i poseta zabavnom parku
Bakken su nezaboravna iskustva. S punim pravom mogu da kažem da sam videla, čula i probala sve ono što većina dece u Srbiji može da vidi samo na televiziji. Čast mi je i zadovoljstvo što sam u Ministarstvu spoljnih poslova Danske upoznala ambasadorku Srbije u Danskoj, Vidu Ognjenović. Ona je, kako je i sama rekla: “Veoma ponosna na grupu koja predstavlja Srbiju u Danskoj”.
I kada pričam ljudima kako sam se provela često koristim reči: videla, saznala, naučila, čula, probala… Ali, to je tako… Naučila sam mnogo novih stvari koje želim da primenim u svom okruženju i u svojoj zemlji. Mogu da kažem da sam svim čulima osetila Evropu i da sam je zaista upoznala u Danskoj. Neće to ostati samo na tome. Ja verujem u grupu sa kojom sam išla u Dansku i verujem u sebe.
MI ćemo jednog dana dovesti Evropu u Srbiju. U to sam sto posto sigurna.
Autorka: Milica Stefanović, Loznica
4 komentara
