Psihološko savetovalište

Dragi gospodine Borovnica,

Pisem vam jer ne mogu vise da podnesem stanje u kojem se nalazim. Ponekad se osecam stvarno lose. Ne znam da li patim od depresije,ali nekih osecanja ne mogu da se otarasim vec duze vreme... Ali naravno ne osecam se uvek tako. Ponekad to traje i traje danima,nedeljama,mesecima.. ponekad to osecanje ispuni dva ili tri sata od celog dana. Osecam kao da mi se place,ali nikad ne zaplacem. Cak i kad zaplacem,osecam kao da to nije dovoljno. U periodima kada to osecanje potraje,javljaju mi se suicidne misli,a sve sto me od toga odvrce je misao da bi time vise povredila druge nego sebe,a ja to ne zelim. Ne zelim da povredjujem druge,ja samo hocu da ova odvratna osecanja iz mene nestanu. Kao da me boli mozak....kao da me nesto strasno izjeda iznutra. Ponekad se osecam raskidano,kao da me cine dve razlicite osobe. Ne mogu da se usaglasim sama sa sobom. Imam 17 godina. Sto se tice mog drustvenog zivota... Nekako, kao da ga nemam. Druzim se sa ljudima,ali nemam svoju ekipu prijatelja (ako znate na sta mislim). Osecam se kao da ne pripadam nigde. Vrlo cesto sama sebe izolujem i necu da izadjem negde jer znam da se necu osloboditi okova koji me stezu. Plasim se i vecernjih izlazaka. Osecam se prilicno anksiozno,i zbog toga ne volim da izlazim. A kada i izadjem prilicno sam paralisana. Nikad nisam imala decka. Nije da nisam zelela,nego..nekako kao da nisam znala kako da se priblizim nekome... a i moram priznati,pomalo se plasim da ne izgubim sebe. Mislim da sam ja neko ko ne zna da zivi,da dise normalno... Jedan od vecih strahova mi je da budem kao moja majka...nedrustvena,slaba,depresivna... Znam da ona nesvesno dosta utice na mene... Ali pitam se, da li cu ja ikad moci da promenim ono sto su vaspitanje i okolnosti stvorile od mene? Inace,imala sam anoreksiju pre 3 godine. Mislim da je na to delom uticao i moj brat,koji me celog zivota nazivao DEBELOM i GLUPOM krmacom,iako to stvarno nisam. Ali opet koliko god on mene ponekad nervira toliko sam na neki nacin zavisna od njega. Bila sam u bolnici nekoliko dana. Nisu me vodili kod psihologa jer ja nisam htela da idem. Mada se sad kajem. Onda sam otisla u drugu krajnost, prezderavanje. U odredjenim periodima, prezderavala sam se svaki dan... Trenutno, to bude samo jednom nedeljno ili mesecno... ostalih dana pokusavam da se ocistim od tog „greha.“ Sta vi mislite o svemu ovome?

Pozdrav. Imam 17 godina, iz Sombora sam. Zhelim da za ovo preostalo vreme raspusta volontiram, ali ne znam gde i kako da nadjem posao. Zelela bih najvishe da radim sa decom, mozda u domu Mika Antic..ALi bi i neki drugi posao bio ok..Moj problem nije veliki, ali zaista zhelim nekako da ispunim vreme. Pomozite, ako mozhete.

Ćao. Moj problem je VELIKI. Zapravo tek nedavno sam uocio o cemu je reč. Radi se o problemu hiperaktivnosti, mislim da imam sve znakove koji ukazuju na ''ovo''. Ranije nisam ni znao za ''ovo'' ali sam tek nedavno cuo na TV-u za ovaj sindrom ili sta vec neznam tacno. Vec jos kao mali bio sam veoma nemiran, ali u skoli nisam bio slab ucenik uvek sam bio vrlo dobar. Nisam imao drustvo, skoro uopste i danas je tako. Sve vise sam zainteresovan za vanskolske aktivnosti, ukljucen sam u nekioliko projekata i radim u slobodno vreme za nekoliko organizacija, veoma sam usamljen i neumem da sklapam prijateljstva. Neprestano imam osecaj da me ostali odbacuju i ogovaraju i na ovaj nacin preko raznih takmicenja trudim se da se iskazem. Cak i kada se ''druzim'' sa nekim svi mi govore kako sam dosadan i naporan ali ja ne primecujem... Molim Vas odgovorite mi.... poz...

Imam jedan problem, veoma je dubok i težak, zato cu pokušati da ga na sto jednostavniji nacin objasnim. U pitanju su osećanja. U poslednje vreme me dosta guse i stvaraju mi probleme. Kad god mi nesto padne na pamet, recimo izlazak u grad, susred sa devojkom, drugaricom ili drugarom... mene obuyme niz osecanja koje ni ja nerazumem. Ili su to mrznja,nepodnosljivost,strah,usamljenost, sreća itd. Da li je ovo normalno u mojim godinama,da imam navalu mnogih osecanja..... Ima još nešto....u poslednjih dveju godina osecam se drugacije....više mi prija du budem u drustvu brata ili sestre, nego u drustvu prijatelja....zasto...pojma nemam?
Unapred zahvalan!

Imam 15 godina i već dugo nemam društva ja sam kriva za to udaljila sam ih od sebe. Kako da ga steknem? Izbili su problemi necu sad da kažem koji. pomozite mi plizzzzz.............

1 2 3 4 >>