|
Strategije učenja iz pisanih materijala
|
Učenje iz udžbenika i drugih pisanih tekstova verovatno da nije jedan od omiljenih načina učenja. Kako i da bude kad u školi postoje (ili bi bar trebalo da postoje) i zabavniji načini da se uči – kroz grupni rad, igranje uloga i predstava, kroz demonstracije i eksperimente, osmišljavanje i izvođenje projekata... Pisani tekstovi, ipak, ostaju nezamenjivi i za to postoji puno dobrih razloga. Mada, to što u našim školama udžbenici i dalje tako mnogo dominiraju nad drugim nastavnim materijalima nije nešto što treba da nas raduje. Onda se još i kaže: 'Ne uči napamet! Čitaj s razumevanjem!' Kao da je to lako kad često ni lekcije u udžbenicima nisu pisane s razumevanjem. Ali školska realnost je trenutno takva kakva je i s njom se naprosto treba izboriti. Tako, kad već mora da se uči iz udžbenika, pametno bi bilo da se to radi na način koji daje najbolje rezultate. Oni dolaze onda i samo onda ako to čitanje učinite što aktivnijim procesom. Pasivno iščitavanje bez uključivanje mozga je samo uzaludno protraćeno vreme. Čitate, čitate i čitate, a malo toga vam uđe u glavu. To je najgore, zar ne?
S pitanjem kako je najbolje učiti iz pisanih materijala, ljudi se odavno susreću. Iskustva su prikupljana, razvijani su predlozi, vršena istraživanja – i pouke postoje. One su brojne i raznovrsne, a mi ćemo se u ovom tekstu osvrnuti na preporuke u vidu strategije učenja za razumevanje tekstova. Kad su sa tematikom razumevanja pročitanog teksta počeli da se bave Amerikanci, oni su se pobrinuli da sve to pojednostave i lepo upakuju. Tako su praktično napravili brendove od ovih strategija učenja - danas imate veliku ponudu, tržište različitih strategija učenja. Dve najpopularnije strategije su SQ3R i PQ4R. Prva je skockana 1961. godine i smatra se pretkom svih ostalih. Druga, PQ4R je njena malo novija verzija, takođe široko korišćena. Pošto je reč o paketima sa engleskog govornog područja, treba imati u vidu da njihova imena predstavljaju akronime od engleskih reči koje označavaju stadijume odnosno korake prilikom učenja iz tekstova (videti u tabeli).
Ove strategije daju rezultate jer čine čitanje aktivnijim, održavaju pažnju i poboljšavaju pamćenje; pružaju strukturu i konkretan plan akcije; daju osećaj kontrole nad tekstom; na istom tekstu se više puta radi i to iz više uglova, što je važan uslov razumevanja i učenja.
Dobra strana ovih strategija je što su jednostavne, razumljive i lake za praćenje, tako da ih svako može koristiti bez neke spoljašnje pomoći. Mogu da se koriste za različite vrste tekstova, kao i za većinu školskih predmeta, osim za predmete koji su više numeričke prirode poput matematike ili statistike.
Ove strategije učenja su manje efikasne kod težih tekstova. Nisu delotvorne kod osoba koji imaju značajnije poteškoće u čitanju i učenju. Problem, koji se doduše javlja kod svakog temeljnijeg rada, je da usporava proces ’prelaženja’ teksta. To često dovodi do panike da se neće naučiti na vreme za propitivanje, pa se ljudi lako vrate na prosto i brzo iščitavanje. Ovome je teško odoleti, ali dajte sve od sebe. Naravno, rezultati će varirati od pojedinca do pojedinca, ali kao i u drugim stvarima za rezultate treba biti strpljiv. Ipak, svi učenici bi trebalo da budu upoznati sa strategijama ovog tipa.
Pored ove dve postoje i mnoge druge strategije učenja iz pisanih materijala, ali se one uglavnom zasnivaju na sličnim principima. Ipak, da biste se upoznali sa čitavim tržištem, preporučujemo vam guglovanje – ukucajte learning strategy pa zatim RAP, MIT, REAP, ili PRSP. Birajte, probajte i javite nam šta se za vas pokazalo kao najbolje. |
Autor: Dejan Stanković
|
Mingl