|
Mnemonike ili: Ivane, kako si uspeo sve ono da zapamtiš?
|
 Sećate se Ivana, pobednika prvog srpskog Velikog brata? Sećate se kako je u jednom nedeljnom zadatku uspeo da nauči i da bez greške reprodukuje impozantnu listu predmeta, i tako oduševio sve koji su to videli? On je u tome bio tako uspešan, jer je, bilo da je toga bio svestan ili ne, koristio jednu od brojnih mnemonika - tehnika za poboljšanje pamćenja i prisećanja. Ovde ćemo vam predstaviti upravo to – načine kako da ono što se uglavnom uči napamet, zapamtite uz što manje napora i sa što boljim rezultatima.
Iako se ovaj tekst nalazi u rubrici pod nazivom 'Zabranjeno bubanje', postoje stvari koje traže da se uglavnom, ako ne i isključivo, bubaju. To se uglavnom odnosi na podatke koji su proizvoljne prirode: reči stranog jezika (ali i maternjeg), stihovi pesama, geografski toponimi, biografski podaci, neke naučne činjenice, hronološki redosled događaja ili operacija u dugom nizu i slično. Često se za učenje ovakve materije preporučuje učenje deo po deo, vremenski raspodeljeno učenje, kao i prekomerno učenje. Same mnemonike su dosta specifične i sistematične procedure za poboljšanje pamćenja i one su se pokazale delotvornim za učenike svih uzrasta. Mnoge od ovih tehnika zasnivaju se u najvećoj meri na imaginaciji.
Metod smeštanja (loci metod) – najbolja je živa, čak bizarna, imaginacija koja povezuje ono što treba da se zapamti sa određenom lokacijom. Prvo zamislite neko vama veoma poznato mesto, kao što je recimo vaš dom, i u njemu izaberite određene prostorije. Svaki put kada treba da zapamtite nešto, te iste lokacije će vam služiti kao 'zakačke' na koji ćete kačiti svoja sećanja. Na primer, želite da zapamtite koje namirnice treba kupiti. Možete da zamislite veliku bocu mleka kako blokira hodnik, veliku lenju veknu hleba kako leži na kauču u dnevnoj sobi itd. Sobe mogu mentalno da se isprazne posle svake upotrebe, i da se ponovo napune. Važno je samo da se uvek krećete istim rasporedom iz sobe u sobu, kako ne biste nešto izostavili samo zato što ste preskočili neku od soba. Druge vrste mnemonika koje se oslanjaju na zakačke mogu da koriste neku standardnu listu reči (poput brojeva od 1 do 10) na koje se sećanja 'kače'.
Često su korišćene i metode početnog slova – na primer za pamćenje redosleda planeta u Sunčevom sistemu (Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Saturn, Jupiter, Uran i Neptun), osmislite rečenicu u kojoj se nalazi 8 reči koje počinju istim slovom i idu istim redom kao planete: Mi volimo zemičke, mada se jedu u Nišu. Ako treba da zapamtite informacije na duži period, dobro rešenje mogu biti akronimi. Akronim je oblik skraćenice – reč formirana od prvih slova svake reči u frazi ili listi koju treba zapamtiti. Često se koristi i za radne organizacije: NIS – Naftna industrija Srbije, RTS – Radio Televizija Srbije, itd.
Lančana mnemonika je metod pri kojem se prva stvar za pamćenje povezuje sa drugom, druga sa trećom i tako dalje. U jednom obliku lančane mnemonike, svaki element na listi se povezuje sa sledećim, putem neke vizuelne asocijacije ili priče (upravo ovu taktiku je koristio Ivan VB). Još jedan oblik ovog metoda je korišćenje rime – tako je zgodno zapamtiti koji meseci u godini imaju 30 dana kroz rimu: ''Trideset dana imaju septembar, april, jun i novembar''.
Metod ključnih reči je prvobitno puno korišćen prilikom učenja novih reči iz stranog jezika. Kada treba da naučite reč iz stranog jezika, povežite je sa reči iz maternjeg jezika - najbolje sa imenicom - koja zvuči kao ta strana reč ili njen deo. Domaća reč tako postaje ključna reč, reč za prisećanje. Nju potom zamislite u nekom kontekstu koji sadrži značenje strane reči (najbolje je da ta scena bude što življa). Na primer za englesku reč ''message'' (poruka), ključna reč može da bude mesečina, a scena koju zamišljate je da, noću, na jakoj mesečini pišete svojoj dragoj/dragom poruku. Kada treba da se setite kako se kaže poruka na engleskom, setite se ove scene i mesečine i već ste na domak tražene reči. Ipak, pokazalo se da, u nekim slučajevima, ovaj metod ne funkcioniše najbolje, te da su neki drugi metodi širenja rečnika stranog jezika bolji od ovog.
Nakon predstavljanja ovih metoda, valja reći da previše oslanjanja na mnemoniku može da spreči razumevanje učenog materijala i posebno kreativnost. Mnemonike imaju mnogo protivnika koji misle da ih je bolje koristiti za podučavanje papagaja no ljudi. Ipak, često materija koju prosto pamtimo čini okvir u koji potom smeštamo složenija znanja i za koja koristimo smislenije načine učenja kao što je npr. učenje putem rešavanja problema. Zapravo, osnovna je ideja da se savladaju rutinske stvari što efikasnije, kako bismo mogli da posvetimo više vremena zadacima koji zahtevaju veći mentalni napor. Najbolje je da mnemonike koristite kada učite materijal koji je povezan proizvoljno izabranim vezama, ali ako među elementima već postoji neka smislena veza, bolje je da tu vezu pokušate da razumete, nego da je zamenite nekim veštačkim mnemoničkim pričama. |
|
Autor: Dejan Stanković |
