Uvek kada se objavljuju rezultati velikih međunarodnih istraživanja znanja i veština učenika, u svim državama učesnicama oni postaju predmet opšte pažnje i javnih, često žučnih, rasprava. To je sasvim razumljivo, jer se ti rezultati mogu shvatiti kao pogled u verovatnu budućnost, bilo svetlu ili manje svetlu. Na žalost, naši učenici i naš obrazovni sistem, u poređenju sa drugima, ne zauzimaju poziciju kakvu bismo želeli i kakvu mislimo da zaslužujemo. U ovom tekstu nećemo se baviti različitim (i brojnim) uzrocima ovog relativnog neuspeha. Ovog puta ćemo se ograničiti na predstavljanje dva najznačajnija međunarodna istraživanja u kojima Srbija učestvuje (PISA i TIMSS), te na predstavljanje njihovih poslednjih nalaza.
PISA (The Programme for International Student Assessment) je međunarodno istraživanje znanja i veština 15-godišnjaka koje se izvodi na svake tri godine. U istraživanju iz 2006. godine učestvovalo je 400.000 učenika iz 57 najbogatijih država, koje čine 90% svetske ekonomije. Ovoga puta je fokus istraživanja bio na naučnoj pismenosti, ali su takođe istraživane matematička i jezička pismenost (pre svega u smislu čitanja, razumevanja i upotrebe pročitanog). Karakteristika PISA istraživanja je da najveću pažnju posvećuje upotrebi znanja u realnim, životnim kontekstima i situacijama (primer za jezičku pismenost – od učenika se traži da sa gotovinskog računa ispravno prepoznaju i upišu neophodne podatke u garantni list).
Kao što se vidi u gornjoj tabeli, rezultati naših učenika se nalaze u sve tri oblasti statistički značajno ispod proseka OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj).
TIMSS (Trends in International Mathematics and Science Study) je međunarodno istraživanje učeničkih postignuća u oblasti matematike i prirodnih nauka. Ono se izvodi svake četvrte godine, a učesnici su učenici 4. i 8. razreda osnovne škole. TIMSS se od PISA-e sadržinski najviše razlikuje po tome što je značajno više okrenut ka merenju onog znanja koja bi se pre moglo okvalifikovati kao školsko odnosno akademsko, sržno za datu disciplinu. Srbija je učestvovala u istraživanju 2003. i 2007. godine (samo učenici osmih razreda). Pošto će rezultati iz 2007. biti objavljeni tek krajem 2008. godine, zadržaćemo se na ciklusu iz 2003. Te godine je u TIMSS-u učešće uzelo oko 50-ak država.
Tabela 2: Rezultati TIMSS 2003
* Neodgovarajući uzorak Tabela priređena prema podacima sa www.iea.nl
U ovom istraživanju slika je donekle povoljnija po nas. U matematici smo malo iznad međunarodnog proseka, a u prirodnim naukama malo ispod. Ipak, treba zapaziti da je lista zemalja nešto drugačija – manje je evropskih a više afričkih zemalja nego u PISA uzorku.
Uvek kada se objavljuju rezultati velikih međunarodnih istraživanja znanja i veština učenika, u svim državama učesnicama oni postaju predmet opšte pažnje i javnih, često žučnih, rasprava. To je sasvim razumljivo, jer se ti rezultati mogu shvatiti kao pogled u verovatnu budućnost, bilo svetlu ili manje svetlu. 
