Rezultati međunarodnih testiranja u proteklih nekoliko godina upućuju na zaključak da je znanje koje učenici u Srbiji stiču u školama, uopšteno posmatrano, na staklenim nogama. Zašto je to tako je zahvalno pitanje za duge rasprave. Ovde ćemo se posvetiti jednom drugom pitanju – naime, koje su najvažnije karakteristike kvazi-znanja? Prilika da se upozna ovaj 'neprijatelj' možda nekom može biti od pomoći – prvo da ga prepozna a potom i savlada.

Najpre, možemo govoriti o nepotpunom znanju. Naravno, svako naše znanje je, po prirodi stvari, nepotpuno – još je Sokrat govorio da je jedino što zna to da ništa ne zna. Ipak, pod nepotpunim znanjem se ovde misli na nepotpunost u odnosu na znanje koje se očekuje od učenika u okviru datog obrazovnog profila i uzrasta.

Drugi veliki problem je inertno znanje. Ovde je reč o znanju koje možemo da izrazimo (dok odgovaramo za ocenu), ali ne i da upotrebimo u situacijama u kojima je potrebna njegova prava primena. Takvo znanje sedi negde na 'tavanu uma', budi se samo direktnim pitanjem, a inače hvata prašinu. Primer za ovakvo znanje je dobro poznavanje gramatike stranog jezika, ali loše korišćenje u situaciji realne konverzacije. Ili, kada 'naučene' naučne pojmove ne povezujemo niti primenjujemo na svet oko nas. U tom slučaju, ispoljava se naivno znanje, gotovo netaknuto novim saznanjima. Tako, i pored nastave iz date oblasti, često opstaju pogrešna verovanja poput ideje da je zimi hladnije zato što je tada Zemlja dalja od Sunca. Dobar primer predstavljaju predrasude i stereotipi – očekuje se da nastava iz istorije i književnosti dovede do gubljenja nekih rasnih, etničkih i drugih predrasuda, ali one često odolevaju stečenim znanjima.

Ritualno znanje je znanje kod kojeg je najveći problem nedostatak smisla. Ovde se stečeno znanje primenjuje, čak i u odgovarajućim situacijama, ali i pored toga njemu nedostaje 'dubina', razumevanje.

Ritualnost znanja se najbolje ogleda u situacijama kada rutinski pristup nije dovoljan, odnosno u situacijama kada se javi problem ili neočekivani zahtev.

Pored ovih ključnih vrsta (ne)znanja, valja pomenuti i probleme koje stvaraju pojmovi i koncepcije koje su teške za razumevanje zbog svoje složene i često kontraintuitivne pa i paradoksalne prirode (npr. teorija opšte relativnosti, princip neodređenosti, imaginarni broj). Problematična su i ona znanja koja dolaze iz perspektive koja je drugačija ili nije u saglasnosti sa našom (otuđena znanja). Dobar primer je 'prezentizam' u razumevanju istorijskih događaja – mi imamo (očekivanu) tendenciju da prošlost posmatramo kroz znanja i vrednosti današnjice (tako, danas nam je teško da razumemo kako je atinska demokratija mogla da istovremeno bude i robovlasničko društvo). Drugi primer za ovu pojavu su teškoće koje se javljaju u razumevanju vrednosnog sistema i običaja drugih etničkih ili verskih grupa.