 Edukativne radionice su kod nas bile novina pre desetak godina, ali su u međuvremenu postale jedna od često korišćenih obrazovnih metoda. U različitim oblicima neformalnog obrazovanja skoro su nezaobilazne, a njihova zastupljenost u formalnom školskom sistemu takođe polako raste (najčešće na časovima građanskog vaspitanja). Po svom osnovnom cilju radionice se mogu svrstati u kreativne radionice (poput dramskih, likovnih, pesničkih, video radionica itd) i edukativne radionice. Ove poslednje se mogu podeliti u kognitivne radionice (za cilj imaju sticanje konkretnih znanja i veština, kao i podsticanje nekih bazičnih kognitivnih procesa), preventivne radionice (usmerene na razvoj ličnosti, identiteta, izražavanje emocija i sl) i radionice namenjene razvoju socijalnih veština.
Iako su edukativne radionice sve češća pojava, ovo povećanje kvantiteta, nažalost, nije uvek praćeno i povećanjem kvaliteta. Nekada voditelji radionica/nastavnici smatraju da je sama promena načina sedenja u prostoriji (sedenje u krug) dovoljan uslov da bi se proces nazvao radioničarskim. Stoga nije ni čudno da ponekada u anketama dobijamo nalaz da učenici nisu najzadovoljniji ovakvim načinom rada na časovima.
Svaka dobra radionica podrazumeva postojanje scenarija po kom se izvodi. Pošto se dobro izvedene radionice zasnivaju na iskustvenom učenju, ključna stvar se svodi na iskustvo, doživljaj. Dobra radionica sadrži jasne i konkretne zahteve koji usmeravaju lični angažman i nastajanje ličnog doživljaja. On je osnova koja se dalje kroz radionicu razrađuje, obogaćuje i pretvara u saznanje ili uvid. Da doživljaj ne bi ostao neartikulisan i nekomunikativan sledeći korak je uobličavanje doživljaja kroz neko simboličko sredstvo: reč, crtež, pokret. Tako uobličen doživljaj potom postaje predmet razmene sa ostalim učesnicima – što je jedan od najboljih način osvešćivanja i obogaćivanja ličnog iskustva. Na kraju, pošto je već uobličen i razmenjen, doživljaj se elaborira, dograđuje, prerađuje, uopštava, osmišljava i postaje složeno i u raznim situacijam primenjivo znanje. Tek ukoliko se ovaj opšti recept za dobru radionicu ispoštuje, sva je prilika da će učesnici imati utisak da su radili nešto svrsishodno, a da su pritom to činili na nestandardan i zabavan način. |
.jpg)
