 Engleski Summerhill važi za najprogresivniju školu na svetu. Na sličnoj filozofiji su osnovane i neke druge škole širom sveta, ali je ona ostala simbol 'slobodne' škole. Nedavno je engleska TV kuća BBC ekranizovala (2008) jedan od ključnih perioda u novijoj istoriji ove škole – pokušaj prosvetne inspekcije iz 1999. godine da zatvori školu, najviše zbog njene politike neobaveznog pohađanja časova. Škola je odlučila da ide na sud gde se uspešno odbranila, ali je to samo jedna od dobijenih bitaka u ratu koji se vodi još od njenog osnivanja 1921. godine od kada je uspela da odoli svim napadima konzervativnih snaga i tradicionalista koji su u njoj uvek videli 'trn u oku', pretnju 'normalnim' školama i sistemu.
Ovu malu školu sa internatom, od oko 100-ak učenika poreklom iz čitavog sveta, uzrasta od 5 do 18 godina, osnovao je Aleksandar S. Nil. On je slobodu video kao fundametalnu postavku obrazovanja i razvoja dece i mladih. U skladu s tim škola je osnovao tak da ona pokušava: 'da omogući deci slobodu da se emocionalno razvijaju, da pruži deci vlast nad sopstvenim životom, da pruži deci vreme da se prirodno razvijaju, da stvori srećnije detinjstvo tako što će otkloniti strah i prinudu od strane odraslih'. Kao najstarija dečja demokratija na svetu, škola promoviše sreću kao glavni cilj života i pokušava da kod dece razvije samopouzdanje, tolerantnost, integritet, pravičnost, osećajnost, odlučnost i humor.
Centralna za ispunjenje ove filozofije su dva pravila škole. Prvo, najvažnije pravilo škole je da nijedan učenik ne sme i ne može biti nateran da pohađa časove ukoliko to ne želi. Ukoliko nekome nije do učenja i pohađanja časova to ne mora da čini – jednostavno može da radi šta mu je volja sve dok se to uklapa u očekivanja koje je donela sama dečja komuna. Drugo pravilo je demokratsko upravljanje školom - najvažnije odluke se donose na sastancima gde se glas petogodišnjaka računa koliko i glas nastavnika.
Kritike Summerhill-a su bile brojne: nedovoljna orijentacija na intelektualno i na akademska znanja i veštine, nepripremljenost za okrutni svet nakon škole, nedostatak discipline, zabuna oko toga gde prestaje sloboda a gde počinje lenjost, previše poverenja u učenike da sami mogu odrediti šta je ono što treba da uče...I pored ovih manje ili više opravdanih kritika, Summerhill ostaje, iako je stvaran, beskompromisna privlačna utopija, obećanje, alternativa dominantnom modelu često veoma ograničavajućeg obrazovanja.
Knjige na srpskom jeziku:
1. Slobodna deca Samerhila, Aleksandar S. Nil, Beograd: Logos. 2003
2. Novi Samerhil, Aleksandar S. Nil, Sremski Karlovci: Kairos. 2000
Linkovi:
http://www.summerhillschool.co.uk
http://en.wikipedia.org/wiki/Summerhill_School
http://www.globus.com.hr/Clanak.aspx?BrojID=63&ClanakID=1272 |
.jpg)
