|
ŠTA ZNAJU DEVOJČICE, A ŠTA DEČACI
|
 U poslednjem velikom međunarodnom istraživanju školskih postignuća petnestogodišnjaka (PISA 2006), razlike između dečaka i devojčica, kad se rezultati uopšte, izgledaju ovako: devojčice su se znatno bolje pokazale na testu jezičke pismenosti, dečaci su bili malo bolji na testu matematike, dok su se polne razlike u postignuću u prirodnima naukama pokazale kao zanemarljive. To je uglavnom u skladu sa ranijim rezultatima koji su ukazivali na to da učenicama bolje ide verbalno učenje uključujući učenje maternjeg i stranih jezika, pisanje sastava, estetska analiza dela i poznavanje književnosti. S druge strane, dečaci su se bolje pokazivali u matematici, prirodnim naukama, shvatanju mehaničkih i uzročnih odnosa. Ipak, ne slažu se svi da ove razlike između polova zaista i postoje, a većina stručnjaka smatra da ako i postoje, da su one male. Štaviše, razlike u uspehu između učenika i učenica nesumnjivo su manje nego razlike koje se nalaze unutar ovih grupa. Neka istraživanja, ipak, i dalje prijavljuju nalaze o superiornosti dečaka kad je reč o najvišim nivoima matematičkog razmišljanja, ili kao što smo videli iz PISA 2006 devojčice su nadmoćne u čitanju, razumevanju pročitanog i slično. Jedna od pretpostavki tiče se, svakako, nekih urođenih, genetskih razlika između polova koji određuju razlike u učenju i postignuću. Muški i ženski mozak se razlikuju po arhitekturi i aktivaciji, međutim, do danas niko još nije pokazao dokaze da su anatomske razlike te koje dovode do razlika u uspehu u matematici, fizici ili mašinstvu.
Postoje i drugi uticaji, na koje se možda pre treba osloniti prilikom pokušaja objašnjenja polnih/rodnih razlika u postignućima. Naime, neka istraživanja atmosfere u učionicama i odnosa između nastavnika i učenika su ukazala na jasan obrazac favorizovanja i ohrabrivanja dečaka za bavljenje matematikom i prirodnim naukama: na časovima iz ovih predmeta prikazuju se najčešće slike muških naučnika, u laboratoriji dečaci izvode eksperimente duplo češće od devojčica, dečaci imaju više prilike da budu aktivni na ovim časovima (nastavnici ih češće biraju kad se ovi javljaju kao dobrovoljci), oni češće dobijaju pohvale i kritike (povratnu infomaciju), dok devojčice na ovim časovima više posmatraju, pasivnije su i tihe: ''Na času iz prirodnih nauka, moj nastavnik me nikada ne proziva i ja se osećam kao da ne postojim''. Takođe, ima dokaza da se boljem motivisanju dečaka, kao i drugačijim pristupom učenju maternjeg jezika (vizuelno+oralno), može značajno doprineti smanjivanju zaostajanja dečaka za devojčicama u jezičkoj pismenosti. |
|
Autor: Dejan Stanković |
Mingl