| |
|
|
| |
|
Moždana oluja - Brainstorming
|
Davne 1939. godine, gospodin Aleks Ozborn, silno je nezadovoljan činjenicom da zaposleni u njegovoj reklamnoj agenciji ne uspevaju da smisle dovoljno kreativne ideje za reklamne kampanje. Zbog toga posao i profit trpe. Počinje sam da drži grupne sastanke i uskoro uviđa da su brojnost i kvalitet produkovanih ideja tokom ovih sastanaka značajno veći nego u slučajevima individualne produkcije. Nastavio je sa razrađivanjem metoda za kreativno rešavanje problema, i jedna od njih je postala pravi bestseler. Reč o je o "moždanoj oluji" ili o brejnstormingu (eng. brainstorming).
Prema Ozbornovoj definiciji moždana oluja je metod kojim grupa ljudi pokušava da nađe rešenje za određeni problem tako što sastavlja listu spontano nastalih ideja.
Danas se ova tehnika obilato koristi u biznisu ali sve češće i u e-okruženju. Svoju primenu je našla i u školi/obrazovanju – koristi se na primer u edukativnim radionicama, u izradi grupnih projekata, kao i drugih oblika grupnog rada, ali može biti korisna i u individualnom radu.
Moždana oluja je pre svega zgodna za generisanje novih, originalnih i neobičnih ideja. Osnovna postavka se zasniva na tome da različiti pojedinci sa različitim iskustvima i znanjima drugačije pristupaju problemu, kao i da se ideje hrane drugim idejama. Svaka moždana oluja treba da počne nekim konkretnim pitanjem. Cilj je potom izneti što više ideja (prve su često klišei), bez ikakve cenzure i vrednovanja. Svaka ideja je dobro došla, ma koliko delovala iščašeno – ponekad se pokaže da upravo takve ideje budu najkorisnije. Ideje ne treba obrazlagati, objašnjavati niti braniti jer je u ovoj fazi svaka kritika, neodobravanje, primedba zabranjena. Treba svo vreme ostati pozitivan. Svakako, neko iz grupe treba da bude zadužen da zapiše sve iznete ideje, inače će mnoge biti izgubljene. Tek kada se sve ideje iscrpu, može se preći na druge faze potrage za kreativnom idejom kao što su analiza, vrednovanje, selekcija itd. Tek tada dolazi vreme za argumente, logiku, znanje.
Još jedna dobra strana ove tehnike je to što je jako zabavna, što pokreće veliku energiju u grupi i poboljšava atmosferu i odnose u grupi. Ovo važi u slučajevima kada se proces dobro vodi, a za to je najbolji učitelj sama praksa. |
|
Autor: Dejan Stanković |
|
|
|
|
| |
|
|
| |
|
|
| |
|
|
|
|
.jpg)
