 Kakve su vam učionice? Da li je u njima prijatno boraviti? Mislite li da biste se bolje osećali i bolje radili u lepim i uređenim prostorima? Ukupno zadovoljstvo učionicom, pokazuju istraživanja, povezano je sa odgovarajućom temperaturom, optimalnim osvetljenjem, nivoom buke i većim ličnim prostorom za rad. Naime, najbolji rezultati u učenju postizali su se kad je temperatura u učionici bila 21 stepen celzijusa, nivo osvetljenja od 1500 luksa, a buka nije prelazila 38 decibela. Naravno, oblik i uređenje prostora i nameštaja su takođe važne stvari, kao i veličina učionice, posebno u odnosu na broj učenika i opažanje učionice kao pretrpane ili ne. Veće učionice su u principu bolje, zbog više prostora i više mogućnosti koje pružaju, ali, ako nisu prenatrpane, manje učionice nude više mogućnosti za participaciju i grupnu diskusiju. Održavanje prostora, svakako, podrazumeva i brigu o higijeni, čistoći i urednosti.
Hronična izloženost buci dovodi do stresnog odgovora povećavajući krvni pritisak i udaraje srca. Ova reakcija inhibira aktivnosti moždane kore i time otežava više mentalne funkcije. Učenici koji su pohađali školu u blizini aerodroma u Los Anđelesu (sa bukom koja je prelazila 95 decibela), imali su viši krvni pritisak, lakše ih je bilo omesti u radu i imali su više problema u rešavanju problemskih i matematičkih zadataka nego učenici iz škola u ’mirnijim’ okruženjima. U razvijenom svetu, standardi gradnje podrazumevaju zvučnu izolaciju od, na primer, saobraćajne buke. Ipak, najteže je redukovati internu buku koju proizvode ljudi. I nastavnici i učenici su rangirali graju i ćeretanje u učionici kao najneprijatniju buku, na drugom mestu su škripanje po tabli i škripa stolica po podu.
Niski nivoi osvetljenja niti su prijatni niti pogoduju produktivnosti. Više bele svetlosti povećava nivo naše aktivacije, ali sve do određene granice kada dalje povećanje svetlosti postaje kontraproduktivno. Zadovoljstvo školskim prostorom je veće ukoliko preovlađuju svetle i tople boje i u takvim prostorima ljudi osećaju kao da imaju više energije. Kad je reč o toploti, reakcije su individualne – dok nekima vrućina smeta drugi s njom nemaju mnogo problema. Naravno, kada toplota (i još više hladnoća) pređu određenu granicu ona postaje univerzalno teško podnošljiva, i tu od učenja nema ništa. Mada, ni klime više nisu preterani luksuz... Kad je reč o nameštaju, čini se da najviše problema zadaju stolice. Mnogi učenici moraju da se vrpolje jer su prinuđeni da dugo sede u neprikladnim stolicama. Na taj način olakšava se napor koji osećaju mišići, ligamenti i pršljenovi. Kod nas, čak i u najboljoj varijanti, stolice su pravljene na bazi prosečne visine za date uzraste, što kao posledicu ima to da su stolice preniske za visoke učenike i učenice, a to dovodi do toga da se kičma savija pod neprirodnim uglovima. Zato, poruka prosvetnim vlastima glasi: ili nam obezbedite bolje učionice ili nam dajte više nastave u prirodi/sporta/slobodnog vremena... |
.jpg)
