Sve su glasnija upozorenja da ukoliko Evropska Unija želi da bude (i dalje) uspešna u globalnoj ekonomskoj utakmici, ona mora da znatno poveća broj naučnika i radnika iz oblasti prirodno-matematičkih nauka. Ovom manjku, po svemu sudeći puno doprinosi sve manji broj učenika koji se posvećuje prirodnim naukama i koji svoju karijeru vidi u tom pravcu. Uzroke ovom opadajućem interesovanju stručnjaci vide u velikoj meri u načinu na koji se izvodi nastava iz prirodnih predmeta. Naime, podatak iz 2005. godine govori da je samo 15% evropljana zadovoljno kvalitetom časova iz prirodnih nauka, dok je 2001. godine 59.5% ispitanika izjavilo da ovi časovi nisu dovoljno interesantni i da prosvetne vlasti treba nešto da učine po tom pitanju.
Problem je, tvrde stručnjaci, u tome što je nastava iz prirodnih nauka često odvojena od realnog, svakodnevnog života i ne uključuje u dovoljnoj meri iskustveno učenje niti izlaženje u susret interesovanjima mladih. Iako učenici imaju prirodnu radoznalost za ove predmete, tradicionalna formalna nastava izgleda da dobro uspeva u gušenju ovog interesovanja. To čini putem insistiranja na memorisanju činjenica umesto na razumevanju koje bi se zasnivalo na smislenom eksperimentisanju, posmatranju i zaključivanju; gradivo je često previše apstraktno, činjenično i glomazno, i ne ukazuje na praktične posledice i implikacije naučnih principa i činjenica. Imajući sve ovo na umu, nije ni čudo da većina učenika opaža prirodne nauke kao teške i prilično nebitne za život.
Pored drugih lekova za ovaj problem, glavna preporuka se svodi na smanjenje deduktivne nastave, uz veće pridavanje značaja učenju koje se oslanja na otkrivanje, istraživanje, eksperimentisanje, rešavanje problema, kritičko mišljenje, interdisciplinarno povezivanje...Ovakva nastava je već mnogo puta pokazala da daje dobre rezultate, tako da preostaje 'samo' jedna sitnica – učiniti da ovakva nastava zaživi u što većem broju škola.
Više o nastavi prirodnih nauka sada pogledaj ovde.
Sve su glasnija upozorenja da ukoliko Evropska Unija želi da bude (i dalje) uspešna u globalnoj ekonomskoj utakmici, ona mora da znatno poveća broj naučnika i radnika iz oblasti prirodno-matematičkih nauka. Ovom manjku, po svemu sudeći puno doprinosi sve manji broj učenika koji se posvećuje prirodnim naukama i koji svoju karijeru vidi u tom pravcu. Uzroke ovom opadajućem interesovanju stručnjaci vide u velikoj meri u načinu na koji se izvodi nastava iz prirodnih predmeta. Naime, podatak iz 2005. godine govori da je samo 15% evropljana zadovoljno kvalitetom časova iz prirodnih nauka, dok je 2001. godine 59.5% ispitanika izjavilo da ovi časovi nisu dovoljno interesantni i da prosvetne vlasti treba nešto da učine po tom pitanju.
